Zarko lausevic godina prodje dan nikad pdf download: knjiga koja je potresla region

2. SADRAJ 1. NO KOJA SE NIKAD NIJE ZAVRILA 2. IME? 3. SEDAMKORAKA 4. LAUE, NEU TE OSTAVITI 5. GLAVA OD TRISTA DOLARA 6. TATA,A TO NIJESI SPASIO MOG EDA? 7. TI SI NAJBOLJI OVDE 8. KAD EVALJEVO? 9. KAKO JE TO SVE RELATIVNO, MAINE LIEBE MILEVA! 10.VAZDAUZBRDO, NIKAD NA VRH 11.PONAVLJANJE NA ZAHTEV GLEDALACA 12.IZAZATVORENIH VRATA 13.SAMO SE SEANJE SMATRA SREOM 14.OTAC15.GALOPIRANJE DO GUMNA I NAZAD 16.PO MENI SE NITA NEE ZVATI 17.NEALI SE ZLONAUMNOM - UINIE MU DOBRO! 18.MEU SVIMA KAO DA JE SAM19.TA JE SLOBODA? 20.A TA JE KAZNA? 21.PRVA LJUBAV 22.ZASPAU ISANJAU DA NISAM JA 23.POGAN 24.MEDICINA JE UDO! 25.NA FILMU SE SVEVIDI 26.I GOLUBOVI SU ZNATIELJNI 27.A U AFRICI PLAU KAD SE NEKORODI 28.FAKULTET MOE SVAKI DA NABUBA, AL' NADZORNIK DA BIDNE SVAKIJOK! 29.NE 'VATAJ SE IA U NEELJU! 30.JESI LI SIGURAN DA SI TI TI?31.ODRIEM SE! ODRIEM SE! ODRIEM SE! 32.PODARI STRAU JEZIKU MOME!33.KAKO RADI TELEVIZIJA? 34.NI PO BOGU NI PO MEDICINI 35.MEN SANAIN CORPORIS SANA 36.KAKO JE OBRAD NADVISIO HEMINGVEJA 37.NISKESTRASTI 3. 38.CRNI LABUDOVI 39.PUKA IZ PRVOG INA 40.BUBAVABE IJELENCI CRNE I BIJELE GORE 41.OD TIH SE OIJU SAKRITI NE MOE 42.NEZNAM KAKO DA SE BIJEM U OVOJ TUI 43.DOGODILO SE NA DANANJI DAN 44.OETICI I NAJBOLJEM PRASETU. O LEPTIRU 45.FIGURAE VENERIS 46.DA LISAM ZAKLJUAO VRATA? 47.SAMICA 48.REKONSTRUKCIJA 49.BITNO SMANJENAURAUNLJIVOST 50.ZAVRNE REI 51.PRESUDA AUTOPORTRET, ulje na platnuBIOGRAFSKI PODACI 4. ARKO LAUEVI GODINA PROE, DAN NIKAD dnevnikjedne robije 5. A, moram! omi Roganovi, mislilac iz Titograda 6.Majci, 7. MOJ KOMIJA ARKO Pred vama je prva knjiga arka Lauevia. Unjoj je arko i uesnik i tuma, i pripoveda sopstvenog greha i patniksopstvene kazne, i dvostruki ubica i zatvorenik, i mu i otac, ibrat i sin. Knjiga je teka, tana, bolna, otra. Jedinstvena.Neponovljiva. Iskrena. Na vama je da procenite i time presudite usvoje ime i u ime drutva i humanosti, a ne u ime suda i zakona. Isiguran sam, vi ete, brojno i strasno to i uiniti. Sud je presudumenjao vie puta, a menjali su se i sami sudovi, dok je zakon tumaenna razne naine, pa su shodno tome izricane i drugaije kazne. Knjigase bavi najvanijim i najbolnijim pitanjem koje i dalje lebdi uvazduhu: Da li je arko Lauevi ubica iz zloinake potrebe, ili iznude? No, nisam ja taj koji daje odgovor. Ja ukazujem na izazovkoji knjiga pred vas postavlja. Neki e imati dileme, neki everovati i plakati dok itaju. Neki nee, i da ele, moi da promenemiljenje koje ve imaju. Dilema je ogromna, a talog obiaja vekovnorazvijan unutar porodice i sredine odreuje vrednosti i pravilaivota, koji ne pomau u donoenju ove odluke. Kao i sa svakom drugomvanom knjigom u okviru jedne kulture i arkova e uzburkati mnoge itek kroz njih progovoriti punim glasom. Krug e biti zatvoren u srcui mozgu vas, italaca. Zato ba ja piem ovaj predgovor? Evo ovako:arko i ja se poznajemo vie od trideset godina, snimili smo jedanfilm zajedno i posle toga izgubili svaki kontakt. Ja sam ve iveo uAmerici kada je arko ubio dva mladia i treeg ranio. Ta je pria bilaza mene daleka i nejasna, nije me se ticala. Tanije, nisam eleo dabude deo mene, izbegavao sam suoenje i sa inom, a i sa samimpoiniteljem. Ve vie od deset godina ivimo u istom gradu, u Njujorku- prestonici svih ljudi koji ive drugi ivot; ak ivimo i u istojzgradi na naem voljenom ostrvu. Jasno se seam dana kada sam eleo dapropadnem u zemlju jer smo se sreli ispred stanice podzemneeleznice. On se vraao sa posla, umazanog lica i ruku, u molerskim,farbom isflekanim pantalonama, a ja sam veseo iao u grad, bezmogunosti da ga zaobiem, bez snage da pitam ita od vanosti, samoljubazan, formalno nasmejan. Pamtim, i to dobro, kako mi jeodjednom, poto smo uz kratko mahanje rukom proli jedan drugog,ponestalo vazduha i kako sam na obrazu osetio amar koji nisam samsebi opalio. Zatim se desila njegova selidba u drugi stan na istomspratu i naa duga pria u mranoj i praznoj dnevnoj sobi. I suze. Injegove i moje. Zbliio nas je, vremenom, fiziki rad, jer smoobojica bili deo ogromne armije emigranata - umetnika iintelektualaca - koji preivljavaju radei moleraje ipolukvalifikovana rintanja. arko 8. je postao odlian moler, dok samja bio manje nego prosean, jedino me je vadio nadimak, Profesor.Vreme prolazi. Mrak razaranja i serija dogaaja u kojima pobeujeprimitivizam stiu do nas iz majice Srbije i njene sestrice, CrneGore. Svaka vest odande je gora od prethodne, a nekadanja istonaJugoslavija se drobi i ograuje. Deo svesti i ponosa polako nestaje,elja i dalje postoji, ali je muka sve vea. Vreme tvrdoglavo ibezobrazno prolazi bez zastajkivanja, a arko i ja poinjemo da sedruimo. U poslednje dve godine ja sam svedok, gotovo iz dana u dan,kako je arko, od stotina i stotina stranica svog Dnevnika, sauvanogu esnaest svezaka, iz hroniara prerastao u pisca. Sumorne stranicezatvorske hronike pretvaraju se u intimnu ispovest. Zatvor je bioborba za opstanak i borei se svakodnevno da preivi i ostanenormalan, arko poinje da pie. Pisanje postaje njegovo verno utoite,njegov izvor energije, njegova vera. A pripoveda u njemu uspeva daspoji dvostruki smisao pisanja - pisanje koje definie poslediceljudske smrtnosti i pisanje koje uva ivot od zaborava. Pripovedanjeretko opravda dugovenu mudrost da je ivot odreen sudbinom.Neophodan je susret oveka koji prepoznaje i razume dubinu ljudskedue i redosled dogaaja koji su odraz neumitnosti sudbine. Istorijapisanja i jeste proces mnogobrojnih, manje ili vie uspenih, pokuajada se dostigne sam vrhunac doivljenog. Posebno su dragocene onepovesti koje posle tragedije ostave prostora i za buduu nadu. ovekje krhko bie koje odlaskom iz ivota ostavlja iza sebe samouspomene. Ova knjiga dodiruje mnogo tema, predstavlja brojne likovei opisuje sijaset dogaaja. arkovo zapaanje je otro i iskusno, ulazipod kou onih koje opisuje; njegovo uvo pamti suptilnosti jezika izvukove dugakih zatvorskih hodnika, njegova mata razgovara sa matomroenog brata. U tiini, u oslukivanju, u zadranom dahu, u tupostiprolaska vremena. Iznad svega, i kao prava potvrda arkove blagosti,tokom cele knjige provejava humor. Taj humor je raznolik - kao ilikovi i prie oko njega - ali je odraz snage koja ga dri da nepoludi. Upravo sam taj humor prepoznao i zavoleo u ovom, dananjemarku. To je humor ljubavnika ivota, a ne nekakvog jetkog sumnjala.Onaj arko, iz knjige, i ovaj, pored mene, sa kojim priam i etam,sluam odlomke dnevnika, i Njegoeve stihove koje recituje, postajujedan ovek. Ovaj dananji sagledava onog kanjenog. Sagledava gabriljivo, kritiki, najdublje to moe. I uvek, kao kratki odmor izmeudva dramatina asa, odmori nas humor. arko potie iz duboke usmenecrnogorske tradicije koju je nadogradio prvo kao glumac, a sada ikao pisac. Uz taj humor ide i njegov osmeh. Da, to je isti ovek. Izato mi pre neki dan, tu, kod njega gde sedimo kao i toliko putapre, kae: "A da je te noi radio bar jedan semafor u Titogradu, svebi bilo drugaije." Kae, a zna da nije. Pamti slike koje prethodetragediji. Poinje da prepoznaje i ivi sopstvenu sudbinu. Tragedijase ne moe razumeti i preiveti kroz ostraene emocije, kroz bes imrnju, kroz slepu ljubav, ve jedino 9. kroz prihvatanje besmislatragedije. Dobrota, irina shvatanja, pamet, neophodni su zakatarzu. Spremite se za veliki put koji ete proi itajui ovu knjigu.Taj put nije ni malo lak, pria je emotivna, neke reenice seku kaono. Ali, ako itate otvorenog srca, nagrada e na kraju biti posebna:upoznaete jedno ranjeno ljudsko bie koje prolazi kroz pakaogledajui svet oko sebe sa eljom da ga razume. Zoran Amar, u jesen2011. godine New York 10. PRVA GLAVA NO KOJA SE NIKAD NIJE ZAVRILAKasno vee, 30-i jul, 1993. Podgorica, Crna Gora, Jugoslavija Je lovdje dozvoljeno parkiranje?, pitam brata koji ve izlazi iz kola.to ne bi bilo? , ujem odgovor pre nego se zalupie njegova vrata.Uzimam konu torbicu od koje se ne odvajam i izlazim iz kola. Okokioska brze hrane preko puta je u toku tua. Dvojica se rvu nazemlji. Oko njih je gomila koja vriti i navija. Neko tri od kioskau pravcu hotela Crna Gora. Sa druge strane preme kiosku jurinekoliko mlaih ljudi. Mili stoji sa druge strane mog golfa.Pogledasmo se i vraamo se u auto. Kako ti je stomak?, pitam dokskreemo levo prema Bulevaru. Zavija. Semafor ne radi. I ostalisemafori du itavog Bulevara samo uto trepu. Pa je l radi neto jo uTitogradu u ovo doba? (I brat i ja glavni grad Crne Gore zovemostarim imenom, iako mu je odnedavno vraeno njegovo staro imePodgorica.) Samo ovakvi kiosci. E, ajmo u APPLE. Tamo je makarvazda bilo mirno. Prelazimo preko Blaovog mosta. Titograd(Podgorica) deluje naputeno. Odnekud dopiru pucnjevi. Trideset iest stepeni Celzijusovih. Klima u mom polovnom golfu to ne moe darashladi. Pono je skoro. Iako se primiemo kraju u kom sam proveogimnazijske dane, uvek osetim nelagodu kad ovuda prolazim. Ovdetano ispred glavnog SUP-a, pre par godina me u istom ovom golfusabone strane zakaio neki reno 4, bosanskih tablica. Sreom nitaozbiljno. Malo dalje preko puta kioskaApple, ispred Majine zgradesu me 79-e, poto sam je otpratio do ulaza, napala neka dva brata,mojih godina i maltretirali me desetak minuta. Da, 11. palo je tupar amara, guranje, pretnje da me vie ne vide u njihovom reonu.Nisam otiao kui posle toga. Sedeo sam dugo ispod mosta na obaliMorae, prao lice, puio i plakao. Te noi sam moda odluio da, kakogod krenulo, posle mog studiranja ovamo vie ne dolazim. Davne1976-e godine, negde u ovo doba, moj ujak me vraao kui svojim fiom.Seam se da mi se neizdrljivo ilo u WC. Tamo, malo dalje odavde, nasred neosvetljene raskrsnice prema Cetinju, u jednom trenutku samosam video neiju glavu koja probija oferajbnu i pada na mene.Biciklista bez svetla se zakucao u ujakovog fiu! Seam se kukanjamog ujaka. Istrao je iz kola, iao okolo, dozivao, zapomagao. Nisammogao ni da se pomerim, niti da govorim. Bio sam pritisnutnesrenikom ija je glava u mom naruju krenula da se cela boji ucrveno. Sre je bilo svuda, po obojici. Bila je zima, napolju jeduvao otar severni vetar. Ja sam, hipnotisan od oka, sa obe rukedrao njegovu glavu kao neku stranu loptu koja je krenula da seotvara i prti po meni. Njegova desna ruka je bila preko mog ramena.Seam se vreline njegove krvi. Ujak je pokuavao da me oslobodi togstranog zagrljaja, vukui biciklistu za noge. Neko je spolja vikao:Ne diraj ga! Moda je kima! Pola njegovog tela je bilo unutra nameni, noge su mu bile sklupane na haubi. Ujak je probao da otvorimoja zaglavljena vrata i kroz probijenu oferajbnu plakao,ponavljajui: ija je to krv? ija je to krv? Bio sam potpuno mokar.Krv neznanca, moja mokraa i znoj, ujakove suze. Seam se smrada kojime je pratio nedeljama kasnije. (Neto kao smrad jedne zaklane kokoikad je iznenada linuo pljusak, na Cetinju, kasnih ezdesetih. Svi suotili u kuu, ostavljajui poluivu obezglavljenu kokoku da se trza nakamenom stolu. Mene je neko u toj urbi zaboravio. Razjapljenevilice kisnuo sam pred slikom umirue kokoke. Smrad mokrog perja ikrvi. Od tada vie nikad nisam okusio pilee meso.) Biciklista je biodevet meseci u komi i preiveo je. Moj ujak je osloboen krivice, alibio je duan da mu kupi novi bicikl. Taj bicikl je nekoliko nedeljaekao na balkonu naeg stana u prizemlju, dok se jedne noi neko nijeuzverao preko ograde i ukrao bicikl. Posle toga moj otac je pozvaomajstore i ovi su napravili reetke na balkonu koji od tada podseana kavez. Stiemo do raskrsnice Bulevara i Ivana Vujoevia. Jo prenego smo skrenuli levo do nas dopiru neka podvriskivanja. Majkomoja, je li itav Titograd noas pijan?, pitam brata ne oekujuiodgovor. Izlazimo iz kola. Uzimam svoju torbicu i kreemo trotoaromdo kioska APPLE. Dovikivanje preko puta ne jenjava. Nazirem grupuod nekoliko momaka. Ne okreem se na njihovu stranu. ekaj!, kaembratu, da mi ukradu jo jedan radio u Crnoj Gori bilo bi malo mnogo.Vraam se do kola, izvlaim radio sa kasetofonom i stavljam ga ispodsedita. Nedavno sam u Morinju, u Boki, ujutru zatekao obijen auto,sa rupom pored volana umesto tek kupljenog Sony-ja. Mili je kodkioska, vidim da naruuje neto. Gubim ga iz vida. Uao je kroz uzaniprolaz u batu restorania. Pristiem. Oko kioska je mirno. uje sekako cvri meso i metalna lopatica koja strue zagoreli luk. Nekimladi sedi na ogradi susednog lokala i jede 12. hamburger. Cvearaje tamo, koliko mi se ini. Ulazim kroz uzani prostor prema bati.Mirie rotilj. U bati je jako mrano. Odavde ne vidim Milog. Vidimkonobaricu koja se bavi pripremom hrane. Ljubazno se osmehne.Uzvratim osmeh. Ona grupa glasnih mladia kao da se udaljava, ali neprestaju da se deru. Kakva je ovo graja? , komentariem predkonobaricom. Kao kad se ali na loe vreme, na inflaciju, na neto tone moe izmeniti. Konobarica osmehnuto slegnu ramenima. to je tebebriga ako graju! , ujem. Okreem se i vidim onog momka sa ograde dase pretei pribliava. To su moji drugovi! Neka graju! , nervozno vaehranu koja mu ispada iz usta. Miran sam. Ili pokuavam da odglumimmir. Ima oko dvadeset godina. Pijan je. A, izvini, samo sam pitao,onako. ta ti ima da pita? Ko si ti da pita? , izazivaki mi se unosiu lice. Prilazi urno Mili iz bate. iroko se i prijateljskiosmehuje: Je l ti zna njega?, pita neznanca, pa nastavlja, sa istimnadenim osmehom: Je l ti zna ko je on? to mene briga ko je on? toima da pita? U meuvremenu stavljam svoju desnu ruku na njegovo levorame, ponovivi gotovo servilno: Izvini, momak, samo sam pitao,onako. U istom trenu vidim novog nepoznatog mladia koji se, ne znamotkud, stvorio tu i jednako munjevito kako se i pojavio, pesnicomme pogaa posred lica! Padam! Sve pada oko mene! Nestaje zvuk! Nitane ujem! Vidim betonski pod, moje lice se rolja po njemu. Oseamudarce po nogama, nove po glavi. Moja soiva su nekud odletela.Minus est u mraku! Pokuavam da se zatitim od udaraca. Neko mesustie! Shvatam da sam ve unutar batenskog dela. Sve je i dalje bezzvuka. Neko otima moju torbu! To je onaj prvi momak koji je sedeona ogradi. Ne, to ne sme da se desi! Kree neki strani adrenalin,upanje oko moje torbe. Uspeo sam! Odvojio sam je od njega! Hou listii? Imam li vremena? Vadim pitolj iz moje torbe i istog trena garepetiram upravljajui ga prema napadau. On skae na mene! Vidim mutu, na par santimetara od mene onaj isti ludaki pogled i nikakavstrah. Rvemo se, stojei, oko mog pitolja. Vidim da neto vie, alinita ne ujem. Moj CZ-99 je izmedju naih grudi. etiri ruke koje seotimaju. Pritiskam okida. Nita se ne deava. Ni zvuk, niti siledijaodustaje. Pucam ponovo. Nita. Boe, radi li ovaj pitolj uopte? Pucamponovo. Ne znam koliko puta i ne znam gde. Mislim da sam gapogodio. Pritisak poputa, njegovo telo se odvoji od mene. Stojimnem, mokar, mirim okolo, nemam vazduha. Gde je Mili? Tu, metar-dvaod mene neko lei na podu. Iznad njega, kolenima pritiskajui mugrudi, je onaj to me je prvi udario i zabada mu neto u glavu! To nazemlji je - Mili! Njegovo telo ne reaguje na udarce ovog odozgo!Uspravljam pitolj i pucam. Ne znam koliko puta. Na kraju je pitoljostao u zadnjem poloaju. Nema vie metaka. Mladi pognuto, drei se zastomak, otetura kroz uski prolaz napolje. Dolazim do brata. Lice muje skroz krvavo! Dozivam ga, ili mislim da to inim. Boe, je li iv?On ne die! Je li ga onaj ubio? Jesam li ga ja ubio? Nita i dalje neujem. 13. Drmusam oajniki Milog. Otvara oi i duboko uhvati vazduhkao ovek koji je jako dugo ronio, pa je napokon isplivao napovrinu. Pomaem mu da ustane. Njegova koulja je skroz krvava.Tresemo se obojica. Ne znamo ta bi, kuda. Tu iza njegovih lea jebatenska ograda. Na ulicu ne smemo. Moj pitolj je prazan. ta je saostalima iz one grupe? Jesu li to bili oni iju smo vrisku uli kadsmo dolazili? Gde emo? Prelazimo preko metalne ograde otprilikemetar visoke i kreemo u mrak, to dalje od ovog stranog mesta.Instinktivno beimo prema roditeljskom stanu stotinak metara dalje.Mili pljuje krv, zastaje, teko die. Osvremo se. Drim stisnut mojpitolj, iako znam da je vie neupotrebljiv, jer mi je torba sanekoliko metaka u njoj ostala negde u bati. Gde emo? Kui? Moda nastamo ekaju lanovi iste druine. A, ako i ne, treba li otac i majkada nas vide ovakve? Utravamo u susednu zgradu. Tamo stanuje naaroaka. Dugo zvonimo na jedno dugme koje bi trebalo da bude interfonnjenog stana. Nema odgovora. Nedaleko od nas Mili vidi nekesiluete. Pritiskam kvaku ulaznih vrata u zgradu. Otvoreno je! Brzo!Koji je sprat? Svetla u hodniku ne rade. Moda jedno na nekom odgornjih spratova odakle dopire slabani snop. Trei! Ne, drugi! ,Mili kalje kao da e povratiti svakog trena. Ova vrata? , pitamzadihan. Ne znam. Mili gubi snagu. Neko je uao u ulaz posle nas.Penje se uz stepenice. Zvonim nasumce na vrata najblieg stana. Milina susedna. Neiji koraci su sve blii. Ulazna vrata se ponovootvaraju. Ulazi jo neko. uje se neiji apat. Kuku mene, danaszadovijek! , otvara naa roaka vrata ispred Milog. Odjednom smoobojica osvetljeni svetlou iz njenog stana. Utravamo bez objanjenjaunutra. Mili zakljuava vrata i gasi svetlo u hodniku stana. Ostajeleima priljubljen uz vrata. uje se samo njegovo disanje. Naa roakabezglasno plae. Otra u kuhinju. Kroz ulazna vrata dopirunerazumljivi glasovi. Roaka se vraa. Donosi litarsku flau i nekipekir. Sedim na podu, pokuavajui da doem sebi. Tresem se. Roaka mirakijom isti lice. Gledam u pitolj. Tiina je grobna. Glasovi spoljasu prestali. Smiri se, smiri , jeca ova ena u crnini, sestra naegpokojnog zeta. Ranije sam je viao samo na sahranama. Popij gutljaj,smiri se , apue. Uzimam veliki gutljaj iz flae, poslije ega ujemjedno: Idiote, to radi to? Mili se posle toga sruio pored vrata,izgubivi svest. Uzimam telefon. 14. DRUGA GLAVA IME? Drugi avgust,1993. , gledajui kroz prozor diktira istrani sudija, pred penzijom,mladoj trudnici u crnini. Pored stare pisae maine Olivetti, upepeljari dimi cigareta. Kasno popodne. Ilin-dan, pomislih. Veerasje trebalo ii na slavu kod Duleta Jovanovia, u Kotor. Vruina je,neopisiva. Iako su svi prozori otvoreni, ak i vrata, nema ni dakavetra. Pored prozora je ogroman ventilator. Ugaen. Tu negde blizunapolju poe da zavija policijska sirena. Iz susedne kancelarijedopire neka informativna emisija sa TV-a. Ime? , prenu me pitanje.Ime? , ponovih. Sudija pali ventilator koji poinje da se okreelevo-desno, ali njegova elisa ne radi. Ajde, arko, ajde , pomaesudija, briui znoj ogromnim bordo pekirom. Moje ime je arko Lauevi.Sudija ugasi ventilator. Diktira i dalje gledajui kroz prozor: Napitanje istranog sudije, osumnjieni daje o sebi sledee podatke:Moje ime je arko Lauevi. Roen sam ? 19-og januara, 1960. godine, naCetinju, od oca? Duana... i majke Roksande... roene Nika... Prekobunog tipkanja pisae maine koja belei moju izjavu uje se TV izdruge sobe: dananja inflacija je iznosila 94,7 procenata u odnosuna jueranji dan, a jedna nemaka marka se jutros mogla promeniti nacrnom tritu za pet miliona i dvesta hiljada dinara 15. U vreme mogrodjenja u Jugoslaviji televizija jo nije bila doprla do svihdomova.To je bila povlastica retkih drugova. Domai program, semvideo - testa i Dnevnika, nije postojao. Kasnije su mi priali da jetada kruio zabranjeni vic sa voditeljkom Dnevnika, koja je emisijuzapoinjala reenicom: Dobro vee, drue Tito! Prvo seanje u mom ivotuje vezano za to udo domae proizvodnje, koje smo danima neke 1964-egodine neraspakovano razgledali, ekajui da stignemo na red kodprezauzetog majstora Boa, koji je jedini u Cetinju znao kako datelevizor ukljui u struju. Kad je Boo napokon doao, sestra, brat ija smo se postrojili preko puta, doterani kao kad ono moramo daidemo porodino u etnju i onda sluajno naiemo na Nika Ticu,fotografa, pa se, pored nekog zelenila, slikamo grupno, ucrno-beloj tehnici. Majstor Boo je raspakovao na RR - Ni televizori dugo se mrtio i mahao glavom. Ve ohlaenu kafu nije ni pogledao.Ne, nije dobro, nije dobro, nije!, samo je ponavljao. Otac je bioodsutan zbog partijskog sastanka, a niko drugi nije smeo da pitaBoa ta nije dobro. Mili je kao zamenik glave porodice ustao, doneoodnekud konjska kleta i stao pored Boa, ako mu zatreba asistent.Bila je tu i majina sestra koja je ivela sa nama, naa baba - oevamajka, koja je zime provodila sa nama, prve komije, a i jo nekolikokomija sa decom sa ostalih spratova. Bio je tu i Ljubo Dapevi,sestrin vrnjak, Beograanin-Cetinjanin, koji je ve imao TV i uBeogradu i u Cetinju. Samo niko od popove familije iz prizemljanije doao. Ukupno oko dvadesetak svedoka. Sve oi su bile prikovaneza debelo sivo-zeleno staklo naeg jo uvek neukljuenog televizora.Boo, da nijesi za rakiju? , usudila se majka da pita zamiljenogBoa. U sobi je nastao tajac. Svi su se odjednom ponadali da birakija moda reila Boov, a i na problem. Boo je murio dubokokoncentrisan. Majka se ve pokajala to ga je uznemirila. Svi su bilizabrinuti. Neko dete je zaustilo: Mama.. a..t... , ali bilo jeprekinuto sa jednim brzim: ! Boo malko pridie glavu, pa i daljemurei pozva nau majku: Rose? Kai, Boo?, ustrepta majka. Da nemapivo? Svima je laknulo, sem majci koja se neto uzmuvala po kui,slala oima neke signale naoj tetki i javljala: Sad e, sad e pivo.Tetka je naalost uvek bila malo usporena i klimala je glavom,osmehujui se i dalje gledajui neukljueni televizor. Majinuneprijatnost to nema pivo prekinuo je oev dolazak, koji je sa vratastravljeno pitao okupljeni skup: ta se desilo? Naopako, profesore,naopako, otvori Boo oi. ta je naopako...? , rasejano izusti otac,prebrojivi nas na brzinu. Vama treba ANTENA! Pa, kupio sam antenu ,objavi otac svima u prostoriji, razlabavljujui kravatu. Otac je biona heroj u tom trenutku. Deus ex machina. Svi su se uzmuvali,atmosfera se naglo popravila, nekako se stvorilo i neko pivo ispredBoa, dok se na majstor ponovo nije 16. zamislio i definitivnoproglasio dananju misiju nemoguom: Ali nemate STABILIZATOR! Ne,nismo imali uvenu spravu koja je izmiljena da bi prijemnik uvala odnestabilne struje, tako da smo TV Dnevnik mogli da gledamo teknekoliko nedelja kasnije. Neko je u susednoj kancelariji upravopojaao ton: Sledei broj je - dvadeset i dva! Istrani sudija skidanoktom kap neke stare farbe sa polumrtvog ventilatora: I to je sve,arko? Par minuta kasnije su doli hitna pomo i policija. I poslednjibroj za veeras je sedamnaest! Pi! , uskae neiji glas. Sudijadiktira, tipke Olivetti maine zakivaju svako slovo, ona sirenanapolju i dalje ne odustaje. Spikerka sa televizije veseloodjavljuje emisiju: ...estitamo srenim dobitnicima, a ostalimaelimo vie sree u sledeem kolu. Preko svih tih zvukova ujem istranogsudiju: ... od deset godina i vie, pa se primjenom lana broj (nisamzapamtio) Zakona o krivinom postupku odreuje pritvor, koji po ovomrjeenju ne moe trajati due od trideset dana. Ma, kaem ti nijedan!,dopire iz druge sobe. Dragice, prikrini ta vrata! , umorno sudijazamoli zapisniarku. Dragica, palei novu cigaretu teko odgega dovrata. U sobi je postalo jo toplije. 17. TREA GLAVA SEDAM KORAKASamica Istranog zatvora u Spuu, nadomak Danilovgrada. Trei danovde. Prve noi nisam spavao terajui mieve sa kreveta. Druge noi samih skidao sa lica. Sino sam u sve mogue pukotine izmeu zidova ipoda nagurao novine koje je neko itao ovde pre dve nedelje. Mievisu pre jutra pojeli svoje reetke i ponovo napravili urku. Nemavode. Pre etiri dana u apartmanu hotela "Avala" u Budvi jednakonije bilo vode. Ovde to lake pada. Grebem tragove krvi sa nokata,sa patika bez pertli. U potiljku jo uvek oseam bol koji pulsira.Oko otekle usne napipavam skorenu krv. Neko mi lupa iz susednesamice. Doziva me. Ne odgovaram. Ne mogu. ujem otvaranje proreza namojim vratima, zatim kuckanje prstom po malenom staklu. Prilazim. Uhodniku je mrak. aro? Poznaje li me?, ujem prigueno pitanje.Pokuavam da nazrem lik. Vidim neije konture, brkove. utim. Nekagalama iza njegovih lea. Reza se spusti. Hodam po sobi. Gledam krozpare plavog neba ispresecano reetkama...Jedan suvi oblak satima vestoji na istom mestu. U mom gradu je uvek padala kia. Kau da jejednom vrhla dvadeset i sedam dana! Od 1-og do 27-og decembra,1935-e nije prestajala. Uili smo u koli da ivimo u najkiovitijemgradu u Evropi. Bili bi zbog toga strano ponosni kad bi se sreli sanekim izvanjcem. Blizina lovenskog masiva prouzrokuje velikekondenzacije, tako da je, sa 4.000 milimetara po kvadratnom metru,Cetinje grad sa skoro najvie padavina u Evropi. Naravno, ono skorosmo preutkivali. Ja sam zbog te kie poeo da se grbavim dok hodam.Muka bi mi bivalo od mirisa kane kojom je tetka farbala kosu, zatosam izbegavao da se podvlaim pod njen ogromni crni 18. kiobran.Kisnuo bih pored nje na putu do kole. Poeo sam da nosim naoare usedmoj godini, pa sam suva stakla hodajui po kii uvao pognutomglavom. Otkljuavaju se vrata od elije: Lauevi! Advokat! Idem krozhodnike, praen jednim mlaim komandirom. Jedne reetke, druge...Prolazim pored nekolicine zatvorenika koje sprovodi drugi komandir.Tiinu pri mimoilaenju su ubrzo prekinuli komentari koje nisamrazabrao. Neko me je dozivao. Ne okreem se. Ispred jednih vrata sammorao da se okrenem prema zidu i da saekam da me straar pretrese. Umanjoj kancelariji eka me doktor Rajko Danilovi. Ree da je mojadvokat. Ranije sam ga viao samo na televiziji. Krupan ovek, ukoulji kratkih rukava, okupan u znoju. Prostorija je ispunjenanjegovom eau de cologne Pino silvestre. Ja smrdim. Sedi, sine.Izvadi iz neke ogromne crne torbe puno papira i krenu da lista.Kako je Mili? , pitam. Ko? , odsutno se zaustavi kod nekogdokumenta. Moj brat, Branimir. A, bolje je. Nee imati posledice.Malopre su ga doveli iz bolnice. Gde su ga doveli? Ovde, u Spu. Negleda me i dalje neto pokuava da nae. Zato je on zatvoren? Pa i onje pucao! , postaje nervozan. On? To nije istina. Jeste, jeste,sine, istina je i on je nosio pitolj te noi i pucao je. Kad jepucao? Doktor je napokon naao papir koji je traio. Sluaj, sine,jako je vano da mi ispria istinu...hou da mi kae ta se tanodogodilo te noi. Dok mu priam, ne mogu da odgonetnem zato stalnoima osmeh na licu. Niti u ikad saznati koji je papir traio. Nijenita zapisivao. Samo me je, tako osmehnut, gledao. I to je sve? ,upita poto ispriah sve to znam. Ja mislim. Da, kasnije sam otkrioda su mi soiva bila samo pomerena od udarca. Nisu bila ispala.Dobro, a je l tebi neko rekao ta se desilo sa njima? Ne... nije miniko ... nita rekao. Vrata od kancelarije se odjedanput uz tresakotvorie. Gledamo obojica. Promaja. Komandir, koji je ostao uhodniku, pojavi se i pita: Gotovo? Ne, nije , kae mu Danilovi,vetar je otvorio vrata, hoete molim vas...? Straar nestade, netomumlajui. Gledajui me, kao da trai neto oko moje glave, prvi putbez onog osmeha, ini mi se, advokat izusti: Mrtvi su obojica.Mrtvi? Mrtvi. A trei je ranjen... 19. Mrtvi. Trei? Nisam videotreeg. Ranjen je u zadnjicu, testise. I u ruku. ta je s njim? Kadsam ga ranio? Preivee, ali je pitanje da li e moi da ima dece.Osetih odjednom uasnu e. Gospodin Danilovi je imao au sa vodomispred sebe. Bi me sramota da traim. Njemu se u meuvremenu ponovopojavio onaj osmeh na licu. Sluaj, sine, ovo je izuzetan sluaj!Jedinstven u sudskoj praksi! Ne treba da ti govorim da si u dobrimrukama. Jedino to je vano je da bude strpljiv i da zna da emopobediti. Ovo je bila nuna odbrana i ja u to uspeti da dokaem. Tisi legitimno branio svoj ivot, jer je tvoj pitolj svakog trenutkamogao da se nae u njegovim rukama. Ti si spasao bratu ivot jer gaje ovaj drugi udarao polomljenom flaom po licu. Jedino, to mora dazna, ovo je Crna Gora, a jedan od dvojice koje si ubio je biojedinac! Tebi ne moram da govorim, ti zna ta to ovde znai...Ovde suti novine od prethodnih dana, izvadi iz torbe gomilu tampe, celazemlja bruji o ovome. Tu su i neke panske novine. Bilo je i na CNNu. Uglavnom su na naoj strani...Evo ti i ova sveska i olovka. aljeti sestra. Kae, moda e ti zatrebati... Rukovah se sa advokatom. Vesa druge strane vrata isti komandir mi nareuje da se okrenem premazidu. Ponovo me pretresa i oduzima novine. Ne moe, zbog istrage. ,slubeno i mrzovoljno objasni, ostavljajui mi svesku i olovku. Vraamse u eliju. Smanjila se u meuvremenu. Gledam kroz prozor. Napoljuje vrelo. Onaj oblak je i dalje na istom mestu. Hodam. Hodamsatima. Ima tano sedam koraka. Sedam u jednom pravcu. Okrenem se ikoraam sedam koraka na drugu stranu. Smrailo se. Moglo bi bitiblizu osam. Da legnem? Umoran sam, ali rano je, mnogo rano zaspavanje. Imam ovu svesku. ta to da zapiem? Ubio sam dva momka tosu tek zakoraila u ivot! Da nisam, mi bi bili mrtvi! I Mili i ja.Da mi je oteo pitolj, ubio bi me! A onaj drugi je klao Milog kaoivotinju preda mnom. S kolenima na njegovim grudima mog brataonesveenog i nepominog kolje slomljenom flaom! Pucao sam. Nisamimao izbora. Nisam umeo nita drugo. Nikad to sebi neu oprostiti.No. Noi. Noi. No. O, noi! Nou. Noi. Sedam koraka. I padea. 20.ETVRTA GLAVA LAUE, NEU TE OSTAVITI! Kupam se. Posle pet dana i noi.Pokuavam da sperem sa sebe znoj i krv koje vuem od one strane noi.ija je sve ovo krv? Mrtvih, bratovljeva, moja. Jutros su mepreselili u grupnu sobu na prvom spratu. Ima ih sedmorica.Najstariji je na komija sa Cetinja, Nikola Kaluerovi. U jednoj tuigine mu sin i on, nekoliko meseci kasnije, ubija ubicinog brata inehatno jo jednog oveka, taksistu, potpuno nedunog u itavoj prii.Osuen je na dvadeset godina za ubistvo iz bezobzirne osvete, ali vepet godina sedi u istranom zatvoru i eka pravosnanu presudu. Okupaosam se, ali metalizirani miris skorele krvi ne izlazi iz mojihnozdrva. Gledam ljude oko sebe. utimo. Kupam se ponovo. udno meposmatraju, ali nita ne zapitkuju. Ovde je voda dragocenost, jer suslavine uglavnom suve, pa se u retkim asovima kad je ima napune sveraspoloive plastine flae i prinesu vrelom prozoru. Onda se u mranomWC-u poliva sa dve-tri flae tako pripremljene vode. I to jekupanje. A, ti se, aro, sprema za neku veliku valeraciju noas!,komentarie Nikola moje drugo kupanje i izaziva smeh kod ostalih. Ija se osmehnuh. Prvi put u ovom ivotu. Priam dugo sa Nikolom. Onima neki poluslobodni tretman u zatvoru. Kako nije normalno da nekomoe da sedi u Istranom zatvoru tolike godine ekajui presudu,izborio se za pravo da, dok traju etnje, on sve vreme moe biti nakrugu. Pitam ga da li neto zna o mom bratu. Bio je sino, kae, donjegove samice, ali Mili ga nije prepoznao, ba kao ni ja. A to sibio... ti? Klima glavom. Nudi me cigaretom. Loven. Pria dugo i tekoo njegovoj tragediji, o naem gradu: Cetinje ti je dobro samo zaumiranje. ivi e oe, samo tamo nemoj. Ali, kad osjeti da e da krepatri na Cetinje. Niko te ljepe nee olelekat nego oni. A, ako nekogleda sa strane rei e: Boe, kolko je ovaj ovjek ima prijatelja! Joako je bio kriminalac skupie se svi! to je vei lopov bio, vie e muljudi do. A, ako si, ne daj Boe, bio poten ne nadaj 21. se mnozini.Ne vjerujem da je u Crnoj Gori bilo potenijeg od onog Vrbice, anijesu mogli etvrtoga na za konop. Njegov katunski govor vraa me udetinjstvo, ali mene, za razliku od Nikole, Cetinje asocira nanajsreniji period ivota. Ceo moj svet je bio skupljen tu, naCetinju. I bilo mi je dobro. Nesrena zaljubljivanja, sreni trenuciprovedeni u Gradskoj Biblioteci... nita neubiajeno. Bio sam odlianak. ak su mi u sedmom razredu dali 13-o novembarsku nagradu, kaonajboljem ueniku Cetinja. Nisam imao sree sa enama u to vreme, tanoje. To sam pripisivao ogromnim naoarima koje sam morao da nosim.Jednostavno, nisi mogao biti frajer i nositi naoare. Frajer je, kadLjubo Dapevi nije bio tu, bio jedan Kela, koji nije nosio naoare ivozio je Pony bicikl! A svi smo bili zaljubljeni u nedodirljivuIvanu. Tih dana, dok se u Americi deavala afera Watergate, otac jedoao sa veu da se selimo u drugi grad. U Titograd. Nismo se miselili zbog prvog naputanja predsednikog poloaja u istoriji USA.Naprotiv, otac je mrzeo Nixona, jer je, jo na prethodnim izborimapolagao velike nade u McGaverna, zbog obeanja da e prekinuti rat uVijetnamu. Ne, za selidbu je naveo pragmatine razloge: To jeuniverzitetski centar, glavni grad Crne Gore i bie mnogo bolje zadjecu. Kad smo izlazili iz tog stana na Cetinju, u Bajovoj 47, namoj etrnaesti roendan, 19- og januara, 1974-e, otac je, zakljuavivrata, mislei da ga ja ne vidim, jer se ljubav u naoj porodicinikad javno ne pokazuje, zagrlio moju majku i rekao joj: Ovaj stannam je bio srean! Titograd nikad nisam osetio svojim, niti mu ikadpripao. Jedino to me vezuje za njega je injenica da u tom gradudanas ive moji najblii. Da, tamo sam i upoznao Maju, moju enu.Sedim u sobi za posete i gledam Maju kroz plastini paravan sarupicama kroz koje prolazi priguen glas. Gledam njeno lice kao priprvom susretu. Kose oi i isturene jagodice mora da su doneene sanekih davnih istonih putovanja njenih predaka po majinoj liniji,uvenih moreplovaca sa Korule. Familija Arneri, kasnije su dolaskomu Srbiju dodali . Pored mene sedi komandir i ispunjava ukrtene rei.Nije jo poeo. Laue, ponekad imam utisak da u da se probudim i dasve ovo nije stvarno. Gde su deca? Duku smo poslali u Beograd, Asjaje sa mnom. Komandir pored, je naao prvu re pod 14. vodoravnolimun. utim. I Maja gleda negde u stranu. Gotovo! , objavikomandir. Neu te ostaviti , izusti Maja i urola usne na unutra kaoda je rekla neto zabranjeno. Priljubismo dlanove odvojeneparavanom. Ode. Kreem i ja, mehaniki. Ti ostani, ima jo jednuposjetu., zaustavlja me komandir. Klimam glavom. elim da sam ...drugde, samo ne ovde. elim da budem sa enom. Svojom, bilo gde. taje ova skruena ena skrivila? Ulazi Krsto-Drago Nika, moj ujak.Mrav, pogrbljen, neispavan. Odmah pripaljuje Loven. Gledamo se.utimo. Komandir je odustao od ispunjavanja ukrtenih rei. Sad vebapotpis na margini Eureke. I ujak i ja gledamo u te potpise. Ima ihve desetak. 22. Komandir iskosa ocenjuje svoj rad. Delujezadovoljan. Napokon ujak progovori: Mali, iao sam na sauee kod ovihnesrenika. Prihvatili su zato to nijesam Lauevi. Kunu li? Komandirje prestao sa potpisima, sad podvlai one najuspenije. Brzo, dvaput,snano, skoro cepa papir. Donio sam ti cigare. Dae ti ih poslije.,izvlai se ujak. to govore Rose i Duan? Nita... Rose kuka, Duan ...Duan...? Nita... plae. Plae, mali, to e drugo? Velika se nesreadesila. Za sve. I za njihove i za sve nas! to priaju ljudi? Zna isam, neki te brane, neki osuuju, opet svi znaju da su ovi momcibili problematini... no ti mi reci, puti ljude. Je li se to moglodrugaije zavrit? Moglo je ujae, moglo, ali bi onda ti pravio izborko smije na sauee Laueviima da doe. Zapali novu cigaretu. Gledazamiljeno negde u stranu, pa kao da se seti neeg, upita: Je l takobilo? Tako je bilo, ujae! A mogao sam i Milog da ubijem! Bi li mise tek onda vjerovalo? Polako, mali, polako. Smiri se. Ja tivjerujem. A znam ta Duan sad misli: Trebalo se savladati! Je litrebalo da mu dam pitolj, je li trebalo da mirno gledam kako ovajdrugi ubija Milog? Nemoj tako, Duan je... Siguran sam da je Duanrekao - da bi bolje bilo da je jedan od nas dvojice poginuo te noi!Ajde, mali, ne zna to pria. Nemoj, molim te! ta nemoj, je litrebalo kao to je i on etrdeset i druge...? Gotovo! Idemo, preseekomandir. Vraam se u sobu. Kako je bilo, aro?, pita Nikola. Slegnuhramenima. Leem. Okreem se prema zidu. Uzimam svesku koju mi jeposlala Branka. vrljam bez veze. Ne mogu nita da piem. Odjednom,nekontrolisano poinjem da vebam svoj potpis. I podvlaim ga dvaput.Dva puta! Dvostruki ubica! Dokle si stiga, aro? , pokuava da medozove Nikola. Je li to neki scenario? , pita drugi. Jedan, prekomog ramena, glasno ita: Ovaj stan nam je bio srean., Zatimznatieljno pita: A, ima li mene tu nee? etrnaesti dan Monotonija.Trajanje. Dosada. Dani. Noi. Isti. Sve gluplji. Isprazniji. Loisnovi. Svako svoje muke. Prigueni nagoni. Logoreja o zloinu.Trpanje u stomak. Nervi. Pevuenje uz suze. Bromirana erotika. Lanaheroika. 23. Da! I Mili je nosio pitolj one noi! I pucao je! Nikolaje etao sa njim i ispriao mu je ta on zna o toj noi. Kad je oborenna pod, izvukao je pitolj i pucao. Koliko puta? , pitam Nikolu. Onmisli jednom. U koga? Ni u koga. Uvis. I ta je bilo poslije? Niegase on vie poslije ne sjea , kae mi Nikola, zna da si ga ti podiga ida ste preli preko neesove ograde. Nikolu esto mue zubi. Malodijabetis, malo gotovo nikakva mogunost za popravke, a neto isopstveni nehaj, uinili su da mu, ionako dotrajala proteza, stalnopriinjava bol i tera ga na tikove. I sad se ustima mui oko nje.Gleda mimo mene i pita, apatom: Oli mi neto, ma pravo, re? Kai,Nido. Za tebe znam, reka si mi. Nijesam njega stio da pitam, no utebeto e njemu levor? On radi u Elektrodistribuciji, naplaujestruju, nosi pare, dobio je dozvolu. Nikola se pridie, uzima kutijuLovena sa svoje kasete: e mi je upalja?, pita sobu. Evo,ika-Nikola, prilazi Bobo, najmlai u sobi, donosi ibice. Nikolaodlazi do umivaonika, Bobo za njim. Nikola otvara praznu slavinu,pljunu u lavabo, opsova Rim, nesposobni. Bobo uzima flau vode poredumivaonika, poliva mu. Nikola se umiva, otresa ake. Bobo brka flau,pekir i ibice. E, popiam im se na pravdu, ako vas i dana jednogosude! , presudi Nikola, otirui lice rukama. Ljubo mi dolazi, LjuboDapevi, na prijatelj od rodjenja. Malo uka kad pria, uvek sam voleoda ga imitiram, najvie pred njim. Izlazi, nevin si, nema prie,lijevo desno, to je jasno! Neto od one tampe koju mi nisu dali zbogistrage da vidim pre dva dana nalazim u ovoj sobi. Jedan hrvatskinovinar se pita u GLOBUSU: ARKO LAUEVI KRATKOVIDNI UBOJICA ILITRAGINI JUNAK? Da li muka kriv nevin ostaje i posle presude, ili seovek pomiri sa nekom kaznom, pa onda jednostavno broji mesece igodine, ne traei od ivota i vremena koje prolazi neki zanimljivijiizlaz? Kao kad se vozi liftom, pa onako glupo eka, buljei unepoznatog, koji osea istu neprijatnost. Ti tada ne ivi, samo ekada stigne do nekog drugog nivoa, gde e se tek nastaviti ivot. Drismerno ruke ispred sebe, preko lica, moda zvidue, pevui neto. Za tovreme oi kao da ispituju krov lifta koji je obino jako zanimljiv.Moda e se priglupo osmehnuti, ako ti se oi sretnu sa nepoznatim, paak i vrlo bistro i bitno konstatovati: Vrue danas. Da li je moguetako provesti i vie godina u takvom, zaglavljenom liftu? 24.Trenutno jedva ekam da ostali ponu da veeraju, jer e jednom od njihto biti dobar razlog da prestane da peva, da zvidi, pa opet da pevaneku pesmu koju ni sam ne zna, ali povremeno izbaci: aman, aman, naput sprema Pesma mu traje ve dobra dva sata i lii na pokvarenuslavinu koja nou kaplje. Sutra izlazi, ili se makar nada tome.udno, kao da se nama koji ostajemo kazna time poveava. Vreme. Ivrijeme. Danas su mi u poseti bili prijatelji iz Beograda - PetarBoovi, Voja Brajovi i Mia Janketi. Oni su poznati glumci. I ja sam.Snimio sam preko trideset filmova. Igrao sam mnogo glavnih uloga ina televiziji i u pozoritu 25. PETA GLAVA GLAVA OD TRISTA DOLARA UBudvi sam 24 sata pre tragedije, zavravajui svoju poslednjupredstavu, Njegoevog Lanog cara epana Malog, otiao sa scene,komandujui kao knjaz Dolgorukov na ruskom: V tamnjicu!, osuujuiepana Malog na robiju. To sam, izgleda, sebi doslutio. I presudio.ivot ne lii na moj film Bolje od bekstva. Za sad. Tamo mi u sceniposete u zatvoru Claire Beckman, alijas Stamena Ljubibrati,saoptava da me naputa i da odlazi sa naim sinom u Ameriku. A, Majaje rekla: ekau te. Doktor Rajko Danilovi za svoju odbranu traipetnaest hiljada maraka! On ima i svog pomonika, advokata Vukovia.Sa njima su u timu i advokati Djuranovi i Golubovi. Ova dvojica mezastupaju besplatno. Ja nikad u ivotu nisam ni zaradio, ni video,toliko para na jednom mestu! Prolee, 1989. Snimamo Boj na Kosovu.Deliblatska peara. Dolazim na snimanje i shvatam da imam novogkonja! Gde mi je Lisa?, pitam. Laue, odgovara mi Dagi, pomonikreije, moj dugogodinji prijatelj, televizija vie nije mogla da plaausluge dosadanje ergele, pa su odluili da se snau, kako-tako. Imaod danas novog konja! Pogledaj, kako je lep! Gledam zaista prelepogkonja, okupanog u peni i znoju. Prilazi lik kog nisam ranije viaona filmu, u drutvu sa Fiom, kaskaderom. Fia je 26. mokar: Ne brini,are, jahao sam ga celo jutro, bie miran. Fio, ovo nije jahai konj!Ovo je pastuv! Novi lik, oigledno vlasnik, ponosno potapa pastuva iuzgred mi dobaci: Jebi ga, jednom se u ivotu igra Milo Obili! Netokasnije se kombi, sa kamerom koji je snimala Obilia u galopu,prevrnuo u jarku jer ga je moj pastuv prestigao. ofer mi posle reeda su ili 60 km/h kad je primetio da ih s konjem sustiem i kreem nanjih. Nisam mogao da ga zaustavim. Isprobao sam sve to sam uio ujahakom klubu Milicioner, na Banjici, i nita nije radilo. Onda sam,u galopu, krenuo da se oslobaam teke opreme koja bi me mogla ubitipri padu. Bacio sam najpre koplje, zatim i kacigu. Konj je nasrtaona sve to bi nam se nalo na putu. Kao kroz maglu se seam da su nekiljudi u poslednjem trenutku skakali u stranu. Shvatio sam da moramda skoim sa konja, jer se namerio da me otrese o kamion saagregatom, koji je bio nekih pedesetak metara dalje. Moda samo parsekundi ranije sam se odupreo rukama o sedlo i odbacio unazad.Padam. Vidim ispred sebe konja, koji se brzo, nakon oslobaanja vikasa njegovih lea, mirno zaustavio. Leim i poinjem da oseam marcesvuda po telu. Ne pomeram se. Pritravaju ljudi iz ekipe. Iznad sebevidim ivu legendu jugoslovenskog filma Batu ivojinovia, koji se sapola ulepljenog brka upiava od smeha. marci postaju sve prisutniji.Kao da mile po meni. Zato se Bata smeje? Kure, pao si na mravinjak!Posle sam, nepovreen, seo na istog konja i ponovo snimio scenu.Bata mi kae: Kure, jaem etrdeset godina i jo nisam video takve oikod konja. On je hteo da te ubije. Ma, neka to, nego ste mogli imene i ovu devojku, Anitu, to mi je lepila brkove da oterate u pikumaterinu. U poslednjem momentu smo skoili u stranu. Pitam sa konjaDagija: Kai, majke ti, kolko su plaali konja kog sam jahao do jue?120.000 dinara dnevno! A ovog konja, pokazah na sebe, plaaju90.000! Bruto!, nemono se nasmeja. U tom trenutku za 90.000 dinarau Jugoslaviji, dakle, pre reforme Anta Markovia, moglo se kupiti$15 USA. Tako da je najhrabrija srpska glava, Milo Obili, pojaalabudet familije Lauevi za tri stotine amerikih dolara! Danas, ovognekog glupog avgusta, 1993-e, u Jugoslaviji, za svoje poslednjepenzije, zajedno, moji roditelji su mogli pre nedelju dana, kad ihje potar doneo da kupe etrdeset nemakih maraka. Ujutru. Istog dana,uvee - dvadeset i etiri. Ljubo Dapevi kae da je advokat njegovabriga. Koarka Predrag Danilovi mi jednako kao i Ljubo poruuje datreba da mislim o sebi. Ovih dana je trebalo da zavrim sa snimanjemjedne reklame za TV. Bio sam spreen. Producent te reklame BojanMaljevi, nije bio spreen da, i pored neobavljenog posla, uplati namoj raun kompletan iznos! Jo uvek kriju od nas kad odlazimo zaBeograd, u Centralni Zatvor, na neuropsihijatrijsko ispitivanje. Iiemo, to je jedino izvesno, maricom. 27. Tamo, u Centralnom zatvoru,u Beogradu, sam snimao najtee scene iz Bolje od bekstva, Brae pomateri, Sivog doma Poznajem jako puno straara. Da, poznajem iUpravnika. tavie, njegova i moja majka su dve roene sestre. Kome ebiti neprijatnije? Njima, ili meni? Hou li morati da proem kroz onaogromna plava vrata koja su me ak i na filmu sablanjavala svojompneumatskom neumitnou? Hoe li se tim vetaenjem dokazati da sam bioneuraunljiv? Ili e utvrditi suprotno? Hoe li bilo koji ishod togispitivanja, ili bilo ta to nam budu radili narednih meseci, nekogaoiveti, zadovoljiti, doprineti bilo kakvom popravku noi izmeu 30-ogi 31-og jula? Vee. Jedan iz sobe, Boko se zove, kao i obino, vrloozbiljno raspreda jedno od svojih seksualnih dostignua: U Milanu?Evo, gorio ka ovi cigar ako laem, samo u Milanu - etiri lezbijkesam izlijeio Njegovu priu samo prekida neiji cik oduevljenja, iliNikolino: E, ne boj se upale mozga, Bole, slobodno moe glavu podstudenu vodu, pa na promaju. Samo - pazi krajnike. 28. ESTA GLAVATATA, TO NIJESI SPASIO MOGA EDA? Devetnaesta no Vozimo se zaBeograd. Mrkli je mrak. Preko puta sedi moj brat Mili. Nikakavrazgovor nije doputen. Jasno, Lauevii? Klimamo glavom. Napred sudva policajca i jedan civil. Nas dvojica utimo, njih trojica napredvode dijalog o aktuelnoj politikoj situaciji. Ma, najebae seMiloevi milosne majke i ustaama i balijama. Aha, viee ti kad se misami pokoljemo meu sobom. Ko? Mi, Srbi i Crnogorci. Nee vie nikadSrbin na Srbina. Oho, nije to Srbin na Srbina, nego Srbin naCrnogorca. Aj, ne zajebaj i ti. To je isti narod.... Moj otac binam esto priao o srpskom poreklu Lauevia i o davnom dolasku saKosova. Brat je, u medjuvremenu, postao lan Liberalnog Saveza CrneGore i ozbiljno se deklarisao kao Crnogorac. Ja bih, povremenodolazei u Crnu Goru i prisustvujui tim raspravama, koje su ipakimale jedan prilino akademski, nikad svaalaki ton, naginjao na 29.oev autoritet i erudiciju i naravno prihvatao njegovu priu omigraciji sa Kosova u Crnu Goru, pre 400 godina. Diskusija bi seredovno zavravala sa bratovljevim zakljukom: Tata, moda ste ti iarko doli sa Kosova ja nijesam! Za mene u Beogradu tvrde da samCrnogorac, u Crnoj Gori kau Beograanin. Otac, eto, nauno dokazujeda smo Srbi, a ja, kao Cetinjanin, zebem od mnogo miljenja. Volim ida svima dam za pravo. Volim i kad me nau jo negde. A najvolim kadme nema nigde. Svie polako. Kroz prljave reetke koje nas dele odpolicije nazirem umadiju. Slabo se putovalo u to vreme. Komunistikireim nije branio izlaske u inostranstvo, ali sa novcem koji se tadazaraivao gde da se putuje? Otac je, kao direktor Dravnog Muzejaodlazio, povremeno, sam na slubena putovanja po Evropi, a majka jejednom bila u Trstu. Otac je, iz Grke, za vitrinu u dnevnoj sobi,doneo male mermerne makete Miloske Venere i Atine, a iz Pariza zavitrine Muzeja - sablju Kralja Milutina iz XIII-og veka. Majka jeiz svog jedinog inostranstva donela plastinu gondolu. Mi smo bilisreni kad odemo na letovanje sa majkom u Beie, pored Budve, a znalismo da emo za polamaturu i maturu - ii na ekskurziju poJugoslaviji. Doao sam u moj Beograd. Smuen sam. Kao prvih dana uSpuu. Kao u ruskim filmovima o Oktobru. Kao nula. Nitavan kao buba.Smrdljiva buba. Preda mnom je malena fotografija moje dece i glupinostalgini (sic!) miris jabuka iz spuke L-2 sobe. Sada sam na G-odeljenju u Centralnom Zatvoru. Zato neto to proe - uvek bude lepe?Zato je sutra uvek - isto, a runije? Strah me je. Ponovo. Strah odnieg. Strah za njih dvoje malih, koji stalno menjaju izraz svojihlica na toj fotografiji staroj dva meseca, ali tako davnoj. Ta melica sad gledaju nekako iznenaeno, kao kad nekog prvi put ugledaju.Ne boje se, ali nemaju ni poverenja u ove oi koje ih trae pred san.Do jue sam bio ubeen da mi se smekaju oekujui neku tatinu glupost,koja e im taj suzdrani osmejak razvui u srean prasak, u erupcijusmeha. Kako e me sutra gledati? Iekujem neki poznati glas. Nikolinprividan mir bi meleman bio. Svratili smo danas na putu u nekukafanu da pojedemo neto. Krio sam se od tuih pogleda koji su nekadvrlo imponovali. Ne znam gde je Mili. Opet. Na brzinu i utke smopodelili majinu hranu i razdvojili se. Opet. Samica u kojoj sam, jeveliine spuke grupne sobe, ali je sablasno prazna. Iznad vrata,itavom duinom zida, su otvoreni prozori koji valjda treba da odajuneke zvuke pri eventualnom pokuaju samoubistva. Ne mogu da spavam.Kroz prozore koji spreavaju samoubistva ujem raznorazne zvukove iglasove. ujem i iritirajui, piskutavi zvuk sa nekog radija. Sa nekedruge strane opet dopire mnotvo nepoznatih glasova. Ne, kao darazaznajem jedan od njih. Da, Mili je. Pria sa nekim, tu blizu.Neko se smeje na njegovu priu. S kim je? Je li siguran? A, moda jaovo, ipak, samo sanjam. Moda i ne postojim? Moda je sve to samodobro 30. smiljeno kao u Zoni sumraka. Da, znam ova e me tema sadaodvesti do moje deije ideje o kosmosu: Mi smo ustvari svi unutarjedne estice praine na jastuku nekog uasnog Dina, a sve ovotrajanje, od postanka sveta pa do danas, je samo par njegovihtrenutaka, dok se Neman ne probudi i prodrma jastuk. Njegovo jevreme kratko zato jer je ogroman, a nae predugo, jer smo tako malida smo svi stali u tu esticu i tu svata uspeli da napravimo, ivatru i toak, atomsku bombu, pitolje i zatvore. Dobio sam polamogadona. Sad u da spavam i sanjam Veliki Prasak. Budan sam saekaopoziv za razgovor sa Doktorom Islednikom. On je obrijane glave, sanajveim podonjacima koje sam video u ivotu. ta treba otkriti? Da lisam ja ustvari normalan celog svog ivota, pa sam samo te noi biolud, ili obrnuto? Sedimo, gledamo se. utimo. Uzima cigaretu, pa jevrati nazad u paklicu. Drina bez filtera. Kao da je obomaneprijatno. Odjednom, kao da se doseti neega, doktor poe rukamanaglo da trlja lice, kao da se umiva. Priajte mi o svom ocu!,progovori upirui prstom u mene. Mamurni profesor je naao tekopitanje za nespremnog studenta. Napolju je jeziva buka. Neko upravilnim razmacima udara neke eksere, ta li, jednako sa dva, triudarca. Moda je i to deo posebnog tretmana, ko zna? Rodio se uPrvom ratu, negde 1916-e. Rodni list je, kao i majin, izgoreo sacrkvom. Doktor, a moda i profesor, klima glavom, odobravajui.Izgleda da dajem taan odgovor. Je l bio jedinac? Nije bio., kratkoodgovorih. Zautah i odlutah sa ocem u jednu davnu popodnevnu etnjupo brdima oko Cetinja. Tata, a ti nema ni brata ni sestru? Bilo nasje petoro, aro. Komnen je bio najmladji, jo u kolijevci,napravljenoj rukama mog oca Toma, tvog eda, kad je zaspao zauvijek,negdje oko 1920. godine. panjolica je te iste nedjelje odvukla sasobom sve, sem mene. Pored Komnena, Stanu, Janju i Milku. A odmojih strieva, Jovana i Rada, tada su nestala sva muka djeca, njihjo petoro, Mileta, Milan, Radomir, Milutin i Momilo. To je bilastrana bolest. Ja sam ostao od tri brata jedino muko dijete. Jesili i tada plakao? Srea, aro, to ti je ed bio stolar, pa je mogao zatako kratko vrijeme da napravi toliko mrtvakih sanduka... Oniudarci spolja kao da se pribliavaju ovoj prostoriji. Doktor opetprotrlja lice. Vrti onu paklicu cigareta, kao da hoe da je zarafiza sto. utimo. Va otac je profesor istorije? Klimnuh, potvrdno.Zvoni telefon na doktorovom stolu. Opet kao da ujem oev glas, kaoda je na sasluanju: 31. Bio sam uitelj u rodnim Tepcima, do pozivau vojsku u jesen 1940. Sluio sam u Zemunu i gledao sam Hitlerovebombe kako estog aprila 41 padaju preko Save i ubijaju Beograd..Telefon je uporan. Doktor ne eli da se javi. Gleda me dugo, napokonpodie slualicu. Da? Jesam....Eee, ti si.... nisam neto bogzna,uobiajeno, zna i sam... kad? Vadi cigaretu, lizne je i zapali samaskirnim ZIPPO upaljaem, spretno i brzo. Otpuhne dim. Ja samza....pa, ima uglja od prolog puta, a ta smo to ubili?...Nema ticeka prasice, hahaha... Nijesam, sine, nijesam u ratu nikog ubio. Jasam bio odan kralju, ali sam morao u partizane. Gadno je to vrijemebilo. Morao si biti na jednoj strani. Zbog toga su me kraljevietnici u odsustvu osudili na smrt, a tvog eda su ubili Njemci. Toje bila neka kaznena ekspedicija, 1942-e, koja je eljalaDurmitorski kraj. Bio sam sakriven iznad rodne kue kad su doli dame trae. Bilo ih je vie od dvadeset. Doveo ih je jedan seljak.Vidio sam kad su izveli tvog eda. Rekli su mu da su mene...zaklali. To je bilo poslednje to je uo. A onda su ga ubili,kundacima... Jesi imao puku? Imao sam puku i dva metka. to nijesispasio mog eda? A e bi ti danas bio? Dobro, Laueviu, prekide mojelutanje doktor, ugasivi s gaenjem cigaretu, moda e sutra bitiraspoloeniji za razgovor. Moda. 32. SEDMA GLAVA TI SI NAJBOLJIOVDE! Otkrivam polako moju okolinu. Vrata od ove prostorije nezakljuavaju, pa se moe izai u hodnik, omeen reetkama od drugih,beskrajnih hodnika. Ti drugi su, opet, zakataneni vie puta i takosve do one plave pneumatske kapije kroz koju sam sino ipak moraoproi. Malopre ujem tihe korake ispred vrata i oprezno pitanje: Koima tu, je l ima neko tu? Ima , odgovoram, ne znam kome. Ti sinovi, je l da? Da, sino sam stigao. Vrata se otvaraju. Ulazitridesetogodinji mravko, bled, upalih oiju, bez tri-etiri prsta nalevoj ruci. Ima vatre? , pita. Imam. A, je l mogu ja da doemponekad, pa da zapalim cigaru od tebe, poto vie nemam ibica i takoMoe, zapali , nudim ga i cigaretom. Marlboro? Aha. Original,ameriki? , rairio oi. Valjda , palim i njemu i sebi. 33. Marlboroti pui dobre cigare. Glas mu je vrlo tih. ta ti je s rukom? ,pitamda mu skrenem neprijatan pogled. Preveliko punjenje , analiziracigaretu koju pui. Bomba... s ratita? Ne, petarda, a ti? ta... ja?ta si ti uradio? , pita bojaljivo. Prvi put za ove tri nedelje daneko ne zna ni ko sam, a kamoli ta sam uradio. Onda izgovorih jednureenicu, koju kao da odnekud ponavljam, a i kao da elim da saznamta u stvari znai. Kao da je govorim na nekom stranom jeziku kojisam uio, ali nisam nikad tako dobro savladao. Ubio sam dvojicu, atreeg ranio. Stojim tu pred nekim udnim neznancem, i prvi putsvezah neke rei, teke rei u prvom licu jednine, koje nisu pisalidrugi ljudi. Te rei sam ja stvorio u svojoj glavi, nastale su kaoposledica onog to sam ja uradio. Ubio dvojicu, treeg ranio!, zvonimi u uima i dalje, dok jednako tragam za znaenjem izjave. Ubiti,znai - uiniti neiji ivot gotovim, nasilno ga okonati, onemoguiti gaprotiv njegove volje da dalje die, govori, misli, voli, da postoji.Jesi bio mnogo ljut?, pita mravko. Nisam bio ljut, nego sam sebranio, kaem. Aaaa, vidi, a ja sam bio ljut! Kad si bio ljut?,pitam, a nisam siguran da elim odgovor. Pa, tada kad sam zadavioenu. utim. uti i on. iju enu? , ipak upitah. A, svoju, svoju,umiruje me, a onda mi je umrlo dete. Kad ti je umrlo dete? Pa, tadakad sam zadavio enu. Od ega ti je umrlo dete? Od gladi, mirno irazlono mi saoptava, ja sam nju zadavio i otiao, a beba nam jeumrla od gladi tri dana posle. U trenu shvatih da eli da mefascinira svojim zloinom. Pa, jesi li ti, htedoh da kaem lud ilinormalan, svejedno, pa shvativi svu ispraznost ove konverzacije,nastavih sa - bio pijan? A, jesam, jesam, izgovori to kaoneoborivu, olakavajuu okolnost, pa, da pojaa kvalifikaciju, dodade:a bio sam i LJUT! I ljut, ponovih za njim. Strano ljut!, popravinas obojicu, znaajno istiui kaiprstom ovo strano. Klimam glavom,puim, ne znam ta u sa svojim gostom. To su tvoja deca?, gledamalenu fotografiju. utim. I on outa malo, pa, klimajui glavom,zakljui: Ti si najbolji ovde. Ti bi mogao da pree u nau sobu.Polaskan, to sam, eto, kvalifikovan za njihovu sobu, dadoh mu parcigareta, pratei ga ka vratima. 34. Odlazei, moj gost se doseti ivrlo ozbiljno predloi: Molim te, doi da nam vidi sobu! Izgledalo jekao da me poziva u diplomatski salon dvorca Kralja Nikole naCetinju. Odoh, ta u, ipak je to poziv najblieg komije. S vrata mezapahnu smrad mokrae, isti onaj koji je ovaj nesrenik doneo u mojusobu. Idem ja sad, da ne naie komandir, izvinjavajui se prekidohposetu. Posle trideset sekundi je ponovo doao da zapali cigaretu iistim onim tonom kojim je zastupao svoj sluaj objasni da je njegovcimer ubio majku i brata. Majku i brata , kaem. Da, majku i brata.Naglo umoren,odjednom, kreem prema krevetu. Poe za mnom, setivi se:I babu! Kao da mu je ono prvo dvoje delovalo nekako premalo, pa jeu trenutku odluio da sahrani i nesrenu babu. I babu., potvrdih. Ibabu, babu, sloi se i on, i babu. Mora da je bio strano ljut, leem.Aaa, mnogo ljut i neuraunljiv i..i nuna odbrana. Nabraja i gradirakao da se ispred njega nalazi lino Robert Ripley, beleei novi sluajza svoju rubriku Verovali ili ne! VEERAAAA!, prolomi se spasonosnipoziv na uzbunu, na ta se moj komija bez pozdrava stuti na vrata.Opet negde blizu kao da ujem glas mog brata. Danas sam bio uupravnikovoj kancelariji. Lepe je delovala nego ranije kad bihsvraao da se vidim sa bratom, ili ree, da obiem nekog. Video samsekretaricu Petriju. Oi su joj bile crvene. Neto sam prehladila,kaza. Brat od roene tetke, Upravnik Centralnog zatvora stoji ispredmene i tiho pita: Bratski, kako si? Setih se: Dobro, dobro. Kasnijesam sedeo u istoj sobi u kojoj sam snimio zatvorsku scenu u filmuBolje od bekstva. Scenu mog plakanja ponavljamo nebrojeno puta. Nepitam za razlog. Sedim sam na podu u uglu, ekam da me pozovu ponovou kadar i plaem, satima. Moja filmska ena Stamena, (Claire Backman)dolazi u zatvor da me obavesti da me naputa i da naeg sina vodi uAmeriku. Snimim kadar, odlazim u svoj ugao, a suze ne prestaju. Neznam ta se deava sa mnom. Da li sam samo koncentrisan na scenu, iliteem suze za neko drugo vreme? Ekipa se trudi da me ne remeti, astarog Miluna fascinira moja opsednutost: E, jebo ti amerikeglumce! Milun se, inae (pored filmske kritike) bavio guranjem faraod prvog do poslednjeg mog srpskog filma. Farom se, u filmskomargonu zove kamera postavljena na specijalna kolica koja klize poinama, nalik eleznikim, samo uim. Ta kolica neko mora da gura.Milun. Kad smo snimali moj poslednji film Kai zato me ostavi, umrlamu je ena. Sahranio je u jednu nedelju, a u ponedeljak je ponovogurao far i tajno mi dao znak da ponovim kadar. 35. Dok ovo piemdoziva me neki lelujavi i usporeni glas iz hodnika. Kae: E, are! E,izai slobodno, e! Neu da te zajebavam, e! Hou samo da te zagrlim e,brate! Sreni su to sam tu, to smo sad isti, to jedemo ista govna.ujem komentare na moje filmske partnerke i ta bi im sve oni radili.Njima je lake otkad su uli da sam tu, meni - nije. Kasno popodneje. Preseljen sam u prizemlje, u dva i po - sa tri metradvokrevetnu eliju koja smrdi na bu i farbu. Sa plafona na nekolikomesta kaplje, a erpa - plava boja zidova je povremeno ispresecanavlanim zaralim linijama. Jedan od komandira je primetio moj pogledkad sam ulazio u sobu, pa je pourio da mi pokae i eliju, prvu doove. To je samica namenjena osuenicima na smrt, a izgleda kao smrtsama. Beznadena, bez svetla, vode, ima jednu kofu i neto to sammislio da postoji jo samo u istorijskim filmovima okove! To je merapredostronosti, objasni mi pounim tonom straar, da ne bi osuenik nasmrt neto uradio od sebe. I koliko eka na izvrenje? , pitam.Zavisi, odgovara mi uniforma sa akcentom iz istone Srbije, mesec,dva, godinu, pet. I dre ga to vreme tako? Pa, mora, ovo je bolnica,da ne digne ruku na sebe. Ajd sad, pa pripazi kako se ponaa!,zalupi vrata za mnom, ostavljajui me da, ta bih drugo, ipak uivam ukomforu moje nove, kako ree komandir tek renovirane sobe.Renoviranje se sastojalo u kreenju plafona, koji je potpuno mokar,ne od farbe, ve jo uvek ne znam od ega. Moj cimer e biti Zef,Albanac i Amerikanac, otac osmoro dece, dvostruko ubistvo. Prvioseaj u sobi me asocira na boravak u jednoj od najudesnijih peinana planeti, slovenakoj Postojni. Imamo izvor koji se lagano slivasa jednog zida, a uje se i kapljanje vode. Jednom e se tu pojavitistalaktiti, ili stalagmiti, sad svejedno. Otac mi je u prolee 74-eobjasnio razliku izmedju jednih i drugih kad smo kretali napolumatursku ekskurziju po Sloveniji. To je bilo jako vano da znam,jer sam tako mogao preduhitriti vodia u tumaenju postojnskih uda.Zef je, oigledno, dugo bio izolovan, pa sam tako od dva popodne dodevet, koliko je sada, detaljno upoznao njegovu 1983-u godinu. Moiu i da je prepriam svojim reima ako me bude propitivao. Elem, kadje ubo Aliju s noom dugim tano osamnajes centi, bei preko Seane,Rima do ikaga. Tamo je posle doveo celji familjija. avo mu nije daomira, pa je hteo da prisustvuje erkinoj svadbi u Prizrenu, 87-e.Tuje, posle nekog amara, ubio sinovljevog uraka i dobio etrnaestgodina. Pre dva meseca je, u Istoku, gde je odleavao kaznu, zbogukradenog boksa cigareta ubio drugog robijaa, i eto, sad smo tu dase dopunjavamo i askamo. Deluje inteligentno. Govori tiho, ali imnogo, prepoznatljivim albanskim akcentom, smireno i bez jeda.Verujem mu. Poneto. Kad uti, to je retko, pomislio bi da si udrutvu nekog preivelog Solunca. Ima pravilne crte, elav je, sabrkovima iz oba balkanska i celog Prvog rata. Ima 69 godina. 36.Dvadeset i drugi dan Jutro je. Otkrivam nove znamenitosti ovogegzotinog mesta. Toalet. To je zaseban deo sobe, pregraen i bezkrova. Ne znam kakvi su WC-i u drugim sobama, ali ovaj na seodlikuje kineskim muenjem. Ne mogu jo uvek da dokuim da li je ikojom tehnikom to mogue izbei, ali tamo ti tano na teme i ujednakim razmacima kaplje, fino, kap po kap. Ne znam koju su tenoststari Kinezi koristili za muenje, ali sam ubeen da bi se silnoobradovali ovoj inovaciji. Kod nas kaplje prirodna voda iz WC-a sagornjeg sprata, tako da i Zef i ja s ponosom moemo da konstatujemo:sve to je ljudsko pada nam na pamet. Jutro je, ali samo napolju.Dnevno svetlo nikada ne dopire do ovog umeza. Sunce, kad se pojavinapolju, na krugu kratko se zadrava. Kao u nekom kanjonu. Kao uoevim rodnim Tepcima, u kanjonu Tare. Uglavnom uivamo u difuznomsvetlu. Pogodno za film. Nema otrih senki. Ne vide se podonjaci. Nevidim ih ni ja. U zatvoru je ogledalo zabranjena stvar. Kao i bilokoje staklo. Staklo ne slui samo za punjenje pia, ili u saradnji sasrebrom za ogledanje, ve i za seu vena. Tuih i svojih. Zabranjen jei sat. Ne zbog staklenih delova, ve ti jednostavno ne sme da imaprecizan pojam o vremenu. Vreme ne postoji. Ono stoji. Postojedruge odrednice. Ima doruak, etnju, ruak, veeru, terapiju ispavanje. Zar je vano u koliko sati nailazi neka od tih blagodeti?Je l uri negde? Hoe li iko ovde zakasniti? A da li kriza dolaziuvek u isto vreme? Ne, po tome se ne moe odrediti doba dana ilinoi. Ona, kriza, mimoilazi ove termine usluga osoblja. Ona naieonako, nenadano, usred etnje, velike nude ili malog sna. Odstojimalo sa tobom i potom ode nenajavljena da prui svoje usluge nekomkome je u tom trenutku jo nepotrebnija. U ono malo sna koji samugrabio izmedju uborenja fekalija i toki-vokija iz hodnika, pohodiome lino njegova svetost Patrijarh Pavle. Bio je, kao i obino, vrlotih i leao je sve vreme. Govorio mi je o grehu i pokajanju, ali je,mada u crnoj mantiji, delovao kao tuma neke istone religije. Opetmislim da znam otkud je san doao. Sino sam se namuio da otkrijem nakoga me podsea moj sustanar, ali nisam uspeo da dokuim. Otkrio samto jutros kad je stavio svoje male naoari, pokuavajui da netoproita. Lii na Mahatmu Gandija, i to mi je, eto, kroz san nailo kaopomeane dve filozofije, kao Gandi koji me u Pavlovom liku tei, korii savetuje. Pred spavanje me je Zef ozbiljno savetovao da ne vrimsopstvenji ubistvo mada niim nisam pokazao tu nameru. Napolju vremestoji. Ne moe se dokuiti koje je doba. Kako dani teku, a ovestranice bivaju sve ispunjenije, sve ee postavljam sebi pitanje: taja ovo piem? Svoj ivot egzibicionistiki izlaem papiru, dakle inekom itaocu ovih slova? Pokuavam sebi da protumaim sebe? elim daopravdam svoje prisustvo na zemlji? Da li iz bilo kojeg od tihrazloga ima svrhe naglabati o jednom ivotu za koji ni sam ne moguizrei neku jednostavnu i preciznu definiciju, ili ga okarakterisatina bilo koji jasan nain? Sve odrednice, poput smeran, astan, srean,nesrean, isprazan, bogat, ostavljaju me u nedoumici, jer nijedna odnjih mi nikako ne pae uz ovo to sam dosad radio i kako sam 37.iveo. Smem li sebi dati kompliment, ili se optuiti da mi je ivotbio ispunjen svim tim stvarima. Da li bi me povremeni asketizamterao na greh, ili bi me greh vraao prahrianskom moralisanju sveta?Nisam umeo da ivim na ler, a i kakva bi vajda bila od toga? Izvesnoje da u tu koliinu goriva, zacrtanu i datu na korienje svakom ivomstvoru, potroiti pre vremena, ali isto tako je izvesno da mi je taprebrza i neekonomina vonja i prijala i dovodila esto do one take,kad ovek moe sebe da posmatra kao tue bie, ali u sopstvenoj vlasti,kad duhom, kao u klinikoj smrti, nadzirava svoje telo, ali moe i daga pomera, dajui mu pritom natprirodne moi. Boe, ta ja ovo? Reklobi se odjednom da delujem vrlo zadovoljno, ak i u ovom neljudskomtrenutku, dok ekam slobodu, robiju, ili nekog nepoznatog delata.Kao da prostruji katkad kroz oveka neka nepoznata krv, neija tuasnaga koja ga, ili obmane trenutnom sveinom, kao poboljanje stanjaumirueg, ili ga stvarno oisti od greha, slabosti i bolesti, kaodobar san, kao neoekivana ljubav. 38. OSMA GLAVA KAD E VALJEVO? Zefsad mirno spava, a ja u biti tii i neniji od savesti tek roenebebe, samo da ne bih opet morao da glumim paljivog sluaoca. On,dodue, vei deo dana provodi spavajui, to mu, kae, ne smeta da icelji no ljepo sanja. Jue mi je raunao, a to sabiranje je trajalokoliko i kazna sama, da je od 87-e do danas - etiri godine spavao uzatvor. Ubije ovek, pa ne mo ti sa veljiki mislji da ga vrati. Ondati ja uzmem, pa ga spavam, spavam. Od svih smiljanih prilagoenja,jedino sam sebe pred san uspeo da ubedim da je um kanalizacije,koja se sliva sa plafona niz oba bona zida, ustvari umilno uborenjeistog potoka, koji me svojim apatom odnosi u neku pitomu daljinu,bez ljudi i opasnosti, u nirvanu nekog praistorijskog mira prvogoveka.. Ihaaaj. Fino zvui, a? Idemo dalje da traimo lepote iprednosti mesta i vremena u kom se sad nalazi moje telo. Kad bih naslobodi imao toliko vremena da svoj duh toliko upoljavam seanjem ipredvianjem, kao sada? Koje bi mi to vreme ili mesto omoguilotoliko poniranje u sebe i u druge ljude? Kad bih, na kraju,preputajuci se brzini inercije nizbrdice, sve to uspeo da zapiem?Kad stignem do dna? Kad se ova maina jednom, istroena, sama nezaustavi? Tada, bojim se, nee biti vremena ni za lucidnost, niseanje, ni za potenje prema sebi, ak ni za cinino preletanje prekoneispisanih slova o jednom ivotu. Bivao sam par puta na ivici ivotai smrti. Prie o prolasku kroz glavu slika iz celog ivota su, ilibesmislica, ili to onda nije bilo predvorje smrti. Argentina,januara 88-e. Na snimanju Puta na jug, u Buenos Airesu, smo dobilinekoliko slobodnih dana, koje nam je ljubazni domain i producentHorhe Estrada Mora ponudio da provedemo malo junije, u Mar delPlati. Takvu ponudu teko da bi neko odbio. Malobrojna ekipa sesmestila u neveliki hotel na samoj obali i odmah krenula u potraguza to boljim provodom. Izbor je, uz svesrdnu pomo domaina, pao naudesan restoran na 39. Acantilados Mar del Plata. Mar del Plata senalazi junije od Roga Afrike, objanjavao nam je domain geografskezanimljivosti, pa zato talasi koji troe ovu obalu znaju da budu ipreko dvadeset metara visoki. Tako obala Acontiladosa i izgledaperfektna visoravan koja se naglo zavrava ambisom negde i vie od 30metara, na ijem dnu flamingosi izmeu dva talasa love meduze ioamuene mlade morske pse. Restoran u koji smo otili je tako nekakoprojektovan kao na Ostrog i njegova cela fasada se pitko uklopila utaj krajolik. Iznad najgornje terase, opasno isturene iznad ambisapostoji tenda koja titi goste od estokog sunca. Iznad, na visoravnisa puine, duva uasno jak vetar, viento fuerte, Argentinci ga zovusudestada ... Stajali smo blizu ruba provalije rairenih ruku,gotovo leei na vetru. Osjeaj je bio fantastian. Kao kad u onoj igripoverenja pada na lea i puta da te prijatelj uhvati pre samog pada.Ovde ti je prijatelj - sudestada i pada napred, gledajui prijateljau oi. Vritali smo prema Africi: Ko nas uva od smrti, od pada? Nosamigo - sudestada! Nagomilani adrenalin smo zatim troilinazdravljajui zalasku sunca domaim viskijem Tres criadores. To jebila junoamerika idila i ve smo kolektivno mogli da se uklopimo utaj ljubavni anr. Ono to se deavalo nakon tog zalaska pripadasasvim drugom umetnikom pravcu. Traei mog umornog prijatelja KarpaGodinu ja sam, umoran jednako, izabrao neka pogrena vrata u mraku.Teko ih otvaram, oseam, nisu ba svakodnevna i zakoraih na netomekano. Lelujavo hodam lebdim skoro, mislim, moda je od umoranastavljam mnogo je meko uporan sam Odjednom se pali sva svetlostovog sveta i ne vidim nita, samo - sve vidi meneOko mene polakorazaznajem sombrera, neki su gologlavi, neki viu, ali svi imaju popitolj ija je cev uperena ka meni! Neki sede na ogradi, neki sudoli kroz ona udna vrata, neki su zakoraili na ovo isto mekanomesto. Shvatam da sam na TENDI! Na ciradi iznad ambisa! Svi smoznali u tom trenu da moj ivot ne vredi nita. Trebalo je samo nainajmanje bolestan izlaz iz tog besmisla. Bio sam bri od mogstreljakog voda za milisekundu. Mogao sam da kleknem, mogao sam dazaplaem, mogao sam da se onesvestim, da skoim u mrakne... poeo samda se - histerino smejem! Valjda je njihova spoznaja o mojoj nemoii injenica da mogu da me likvidiraju kad i kako hoe (baciti me satende u ambis, ili ispaliti jedan, nikad registrovani metak, u mojeelo) uinila da se cela atmosfera dovede do apsurda lakoe ibesmisla. Ja danas mislim da me je spasila ideja histrionstva,igraigra (Andrieve) Aske pred zbunjenim vukom. Kad su shvatili daovek pred njima nije pretnja njihovom gazdi koji je iz nekihprilino sumnjivih razloga unajmio itavu armiju jo sumnjivijihlikova, pristali su na moj smeh i postali deo te histerije. Gomilaludaka u noi, na tendi razapetoj iznad Junog Atlantika, borei se zavazduh previja se od zaraznog smeha! U onom trenu, pre spasonosnogpraska u smeh, kad je moj ivot ve bio dat prolosti, nita iz te isteprolosti nije prolazilo kroz glavu, ne. Bio je to neki beli prekidbez pokreta, emocija i ieg saznajnog, to je bilo - apsolutno nita!Zef se okrenuo u snu prema meni. Otvorio kratko oi i ponovo zaspao.Jo jednom sam bio gotovo siguran da je moj ivot zavrena pria. Biloje to 29-og septembra, 1981-e godine, u otetom Jatovom boingu 727,koji je slobodno padao ugaenih motora, kao kamen sa visine od10.000 metara, nezadrivo, stremei mediteranskoj plavoj 40.grobnici. Ali, otkud ja u tom avionu? Tih dana sam, kao svrenistudent tree godine glume, snimao svoj prvi film 13-i jul. U tomvelikom i brzo zaboravljenom projektu igrao sam epizodnu ulogu,Janka Kvislinga. Uloga ni teka ni znaajna, ali sam kao i svakipripravnik sluio kao - zakrpa. Da popunim kadar, da neto iz maseglasno doviknem Bilo kako bilo, znam da sam imao poprilian brojsnimajuih dana, to je inilo da esto putujem za Crnu Goru, ali da sezato i gotovo istodnevno vraam u Beograd, gde je trebaloprisustvovati obnovama starih predstava. I tamo sam, takoe, imaoneke zapaenije uloge. Oseao sam se kao idiot na tim leteim probama,takozvanim talijankama, gde se donosioci pisama, ili izranjavljeniglasnici, uglavnom preskau, ali se njihovo eventualno odsustvopomno registruje. Seam se, tada sam poverovao da se u NarodnomPozoritu spremaju da mi dodele glavnu ulogu u predstojeem projektuSteve igona Romea i Julije, pa sam prihvatio da statiram uVelianstvenom rogonji Fernanda Kromlenka. Glavnu ulogu je igrao itada veliki Manojlovi, sa kojim u posle probe spavaim kolima istenoi nazad za Titograd. Taj gospodin nikada nije bio deo nijednemalograanske storije, pa sam se postarao da ga ne zamaramznatieljom oko ekspira koji se planira u njegovoj kui. Umestoumetnikih, nekako smo doli do saobraajnih tema i moje zapitanosti -otkud mi u vozu noas? Kako ja nisam imao ni status zvezde, nitiposebnih prohteva, interesovalo me to sam mu pridodat, odnosno, tose to noas mi klackamo vozom umesto da smo ve, posle pola sata letaavionom, recimo na terasi Hotela Podgorice. Miki mi pria sledee: Neznam tano kad je to bilo, ali bio sam mnogo mali. Vraali smo se izDubrovnika za Beograd. Otac, majka i ja. Bio je to neki Douglas,DC-3, mislim. Mali avion. Upali smo u stranu oluju. Ja sam sedeosam, valjda sam hteo tako, neki nepoznati ovek je bio pored mene,moji su bili ispred nas. Nisam se plaio letenja, nisam imaoformiran odnos prema tome. Kad je na avion krenuo da se bori sanekim velikim oblacima i da pada u neke jo vee provalije, moj susedje krenuo da se gornjim delom tela savija prema kolenima,pokuavajui da zagrljenim rukama dohvati lopatice. Nisam znao ta daradim i trudio sam se da ga ne gledam, dok nije poeo kroz smrznutepoluotvorene usne da kuka: Kaevajevo.kaevajevo.kaevajevo.. To jebilo - strano! HTEO sam da ga ne gledam, ali njegova molitva mi tojednostavno nije dozvoljavala. U prvom trenutku nisam bio svestanta on to izgovara, a onda sam shvatio da on prieljkuje da mi to prestignemo u - Valjevo! To je u stvari bilo: Kad e Valjevo? Kad eValjevo? Zbog njegovog uasnog straha i drhtavih usana koje su seplaile i jedna druge, to je izlazilo kao kaevajevo. Da, on jedozivao Valjevo, i udiui i izdiui vazduh. Od TADA zavri svoju priuManojlovi - ja vie ne ulazim u avion! Pokuao sam da traim viedetalja, ali Miki mi je samo objasnio da on tada nije znao da li jeovek IZ Valjeva, pa eli da pogine u toj regiji, da li je Valjevoneka ifra iliu tom trenutku se deava neka lomljava, popadasmoManojlovi i ja, koji sekund posle, sve se uz jezivu kripu i vrisku,umiri... Na voz je iskoio iz ina! Napolju je bio mrkli mrak. Pitaosam Mikija: Jesmo blizu Valjeva? Napravio se da me ne uje i samoprocedio : 41. Uzmi stvari! Pokuavali smo ostatak noi da nahvatamomakar malo sna u taksiju koji nas je za neku precenjenu cifru vozioza Titograd. Seam se da smo sutranji dan, neispavani, proveliprepriavajui, izmeu dva kadra, Mikijevu sinonju priu s posebnimosvrtom na momenat iskakanja voza iz ina. Ovo je moralo da imaposebnu specifinu teinu, jer smo veeras i Manojlovi i ja moraliponovo za Beograd. Ja sad ne mogu tano da se setim koji je biopovod, ali mislim da to nije ni bitno. Bitno je to Zef trenutnohre, a ja sebe nalazim u nekom drugom svetu i vremenu, beei izovog. Dobro? Ne znam. Tu sam - gde sam. Zovem se tako. U zatvorusam. U nagovaranju da se u Beograd ipak vratimo avionom nisu uspelini mnogo vei glumaki autoriteti od mene, poput Mie Janketia i MarkaNikolia. Rastadosmo se reima: "Miko, dok se ti bude klackao okoBijelog Polja, ako prethodno ne iskoi iz ina kod Mojkovca, mi emopiti viski u Stupici. Aerodrom u tadanjem Titogradu je bio posebnapria. Uvek me je fascinirala brojnost roaka i prijatelja kojitradicionalno prate nekog svog. Jednom, kao student, bio samprisutan kad je itavo kolo, sve sa levorima i flaama pratiloregruta i tako malo po malo ojhajui ulo u avion! Onda se ula molbastjuardese: Molimo sve koji PRATE da napuste avion! Ou, ou, sine,ou, ali pripazi mi ovog etia ove, evo sam ti ga sjela blizu. Zatimbi ista tetka zaverenikim glasom pitala: A koji vozi?, pa bi, nastjuardesin odgovor: Kapetan taj i taj , prokomentarisala: A, tajje dobar, iz Velestova, je li? Ne znam, kevo, stvarno, da li bistebili ljubazni, moramo da krenemo? Ou, ou, sine samo mi pripaziovoga malog, oiju ti. A, slatka li si mi, strelica mi te ne fitila,ija bjee ti? Excuze me? Tu bi se dodali jo neki podaci, razloziputa etia, sa jo par familijarnih detalja. Zef u snu neto mrmlja.Razaznajem: Aha., .tano! Ni tog 29-og septembra, 1981-e, nije bilonita manje zanimljivo. Milicioner Miko koji kontrolie putnike namse svima poverio, molei tiho za razumevanje : Jue sam ima svadbu.Mali od sestre mi se enio. Bio je mamurno pesniki zagledan ubudunost, i istinski ponosan to je bio deo te istorijske sutranjicenjegovog malog od sestre. I onda je, u to ime, u jednom trenutku,revolucionarno, iroko i galantno - SVE pustio u avion! Prethodno jeonu svoju viljuku, koja svira na metal, promovisao u nekakvunagradu i sveano je dodelio odlinom ovjeku i velikom fudbaleru CacuLjumoviu. Caco ljubazno odbi viljuku i, iznenaen, produi premaavionu... A kad je, povrh Caca, video glumce Nikolia, Janketia isve ostale fudbalere Budunosti, milicioner Dragoljub - Miko SavovNosivoda, glasno zakljui : 42. Vie nema potrebe da budem oe!, pa seonda, duboko i strogo zagledan u jednu donju taku, uputi prema ankuda proslavi sva ova znamenita vienja. Avion je posle uzletanja izDubrovnika (tada su spajali letove zbog tednje kerozina) otet odstrane neke hrvatske druine. Tu poinje naa odiseja koja je prekoAtine, Tel Aviva, Kaira do Larnake na Kipru trajala punih 14 sati!Setio sam se negde pred zoru Manojlovia i shvatio da je ve odavnostigao u BeogradA tamo je negde i Stupica. Preskoiu detalje, pa use ograniiti na ono zbog ega sam i poeo ovu priu - veliki strah,blizina smrti. Negde iznad Sredozemlja, poto su nas prethodnoizraelski fantomi oterali sa njihove teritorije, (Jugoslavija iIzrael tada nemaju diplomatske odnose) iz kabine je izletelastjuardesa Radica i smireno, guei se u suzama, vrisnula: Imamogoriva za jo pet minuta leta! Svi smo joj bili vrlo zahvalni zbogtih taktinih i umirujuih rei. Ja, pogotovu. Sela je pored mene inastavila da plae. Sa moje leve strane je Mia Janketi konstatovaoda smo po poloaju zvezda negde junije od naeg neba. Ja nisam niplakao, niti prihvatao Miinu orjentaciju. ekao sam tih pet minuta.Svitalo je. Na nebu nije bilo ni jednog oblaka. Idila. Bili smo navisini od 10.000 metara. Prolo je tih pet minuta i onda je na avionpostao tii. Prvo se ugasilo neto, pa jo neto... i onda je nastalaapsolutna tiina. Na avion je potom krenuo da se kljunom nakrivljujeprema dole i da PADA! Ni kao dete nisam voleo ringipile, brzeliftove, a o toboganima da i ne govorimo. Ovo je prevazilazilo tajoseaj. Ovo je prevazilazilo svaki realan strah. I bilo je dugo.Beskonano dugo. Bio sam siguran da je to pad u smrt. Ne seam sesopstvenog straha, niti bilo kakve reakcije. Ali, ne laem ako kaemda NI TADA nisam video nikakve ranije preivljene slike, niti samita drugo oseao, sem straha pred neizbenom smru. Avion, naravno,nije pao, ovo inae ne bi bilo napisano. To je samo mogao SalmanRushdie u svojim Satanskim stihovima. Na pilot, Veljko Zekavica je,ustvari, napravio varku ubeujui otmiare da vie nema goriva i nekidrugi put vie o tome. Svi su izgledi da ja ovde u zatvoru vidimpreivljene slike iz svog ivota, pre nego to sam za to imao prilikemesearei iznad Junog Atlantika, padajui u Mediteran, sudarajui sekolima, skaui sa pobesnelog pastuva u punom galopu, krei sekawasakijem, ili davei se u Crnom jezeru. Slike iz prolosti minailaze sada, a ne u tim kritinim trenucima kada samo jedna tanananit, jedan nepoznati detalj, odluuje o granici izmeu ivota i smrti.Ili je moda ovo vreme od tridesetog jula do sada - taj trenutakkoji mi je dat da rezimiram ivot? Moda su ipak u pravu zagovornicineobjanjive moi ljudske due da u jednom jedinom trenu pred smrtvidi svoj itav ivot? Moda ovo sve i traje sekund? Moda me, dok sampucao u onog drugog koji je pritiskao kolenima grudi mog nepominogbrata i zabadao neto u njegovu glavu, moda je mene neko upucao iovo sve je pria tog jednog trena. Otkud mi moemo pouzdano tvrditida smo svesni vremena i jave? Moda Zona sumraka ipak postoji? Nisamu Zoni. Tu je Zef sa svojim zvukovima da me priblii realnosti. 43.DEVETA GLAVA KAKO JE SVE TO RELATIVNO, MAINE LIEBE MILEVA! Dvadeseti etvrti dan Ponekad u smiraj dana, a ee u svitanje osetim nekuutehu. Taj oseaj da sam pobedio jo jedan dan, savladao jo jednu no,porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskuenja i krizekojima sam u tom periodu bio izloen ini da, skupljen, apatomohrabrim sebe mogu ja ovo! Dobio sam neku nagradu u Niu. Dobio sami nagradu u Herceg Novom pre petnaestak dana. Kako je to sverelativno, meine liebe Mileva! Nema glumca koji mi ne bi pozavideona tim velikim priznanjima. Ali i nijednog koji bi se menjao sadasa mnom. ovjeku je srea nepoznata, Prava srea za kom vjeno tri, onjoj ne zna mjere ni granice. to se vie k vrhu slave penje To je viisree neprijatelj Petar Petrovi Njego, Lua mikrokozma Dvadeset ipeti dan Navikavam li se na okruenje, ili poinjem da tupim? Malopreje doao izvesni Milence da otpui WC. Imao je on motku i neki drugipribor, ali je tu intervenciju obavio - golim rukama! Slobodnjak jeu bolnici, ve dvadeset dve godine i svi su odavno zaboravili ta jeuradio. Mogao je, priaju straari, jo pre vie od deset godina 44.napolje, ali njegovi najblii ba nisu bili oduevljeni da ga prime.Ostao je ovako tu na stanu i hrani u CZ-u kao ispomo za ove istijeposlove. Pretpostavljam da, iz njegovog ugla gledano, on radi machoposao, a nain realizacije njegovih usluga je sraunat nafasciniranje publike. Otupljujem i na Zefa. I na njegovo povremenoriganje i iskaljavanje neke guke koja mu se napravio u grlo od1953-e do 56-e u Borskom rudniku. Ponekad pomisli da je na ivici daje iskalje i hitro poskoi sa kreveta sa jednim znaajnim povikom:A-ha! Onda nastaje itav oratorijum raznih nakaljavanja, uzdisanja,grgoljenja, lukavih prilazaka istoj guki, dubokih umrkavanja kroznos, raznih vrsta arapskog H, podrigivanja, pljuvanja i uopte svegato bi ovek mogao da namata za etrdeset godina pokuavanja da seoslobodi takve napasti. Pitam ga: ta su ti rekli lekari? Njita!Njita? Njisam ga pitao, pa njita ne kae. Da ne bih sluao borbu sanjegovim problemom, prstima pritiskam usne upljine, izazivajuipritom neki um, kao utanje suvog lia. Kad primetim da Zef izlazi izWC-a, brzo sklanjam ruke sa uiju da ne bih bio zateen, kao detekoje radi zabranjenu stvar i onda, Bog zna kako nadeno, pitam: I?Zef rezignirano odgovara: Njita. Ponekad samo, nabrane brade ibeznadeno napuenih usana, zavrti glavom, zamurivi na tren, ime mijasno stavlja do znanja da ekspedicija ni ovog puta nije uspela. Daimam treeg u sobi i da sam bolje volje, moda bih mu predloio starii oprobani recept za sve boljke ovog sveta, koji sam uo od nekogmedicinskog genija, pa se i meni odomaio kao nepogreiv savet kad tise neko poali recimo na nesanicu, bol u beici, ravne tabane, ili vebilo ta zata jadnik misli da je savremena medicina nemona. Lek sesastoji u predlogu: A da uzme neku mast, ili neto? Pri emu je ovoneto, naravno, mnogo efikasnije od neke masti i obino se uzima samoako neka mast (to je retkost!) ne daje rezultate. Dok ekam da ugasesvetlo, predviajui kad e sledea kap da se otkai sa plafona,posmatram ta radi Zef. Upravo je zavrio sa itanjem intervjua saRaquel Welch, zadovoljno klima glavom i glasno komentarie: A, svakaas, svaka as! Kako im ga je kazo, kako ga ljepo diktiro! Onda uzimaolovku i vrlo znaajno stavlja svoj potpis na proitani lanak.Overava. Ostavlja trag. Obeleava pobedu. Klanjam se. Ja na njegovomjeziku znam samo da opsujem. Dvadeset i sedmi dan Sumorno jutro.Kia. Po prvi put. Trim svakog jutra. Ukrug. Svakog jutra poveavambroj krugova. Krug ne mogu poveati. Saekuje te svakog putaistovetan. Krug. Zato ga krugom zovu kad je pravouganog oblika?Valjda zbog bezizlaza koju ta forma namee. Pametno. Inventivno. Kaoi sve ovde. Stimulativno. Ne smem se ljutiti na krug, jer mi je tajbezizlaz - jedini izlaz. Ne dirajte u moje krugove! , preklinjemnedeljom kao Arhimed. Nedeljom krug ne radi. Dan za posete. 45.Shvatam da, popevi se na stoi koji mi, zbog svetla stoji blizuvrata tako da mi svetlo od sijalice pada s leve strane, mogu davidim krajiak kruga. Upinjao sam se nekih pola sata traei Milogalik, ali oigledno on nije u ovoj grupi. Pokuau kasnije ponovo. Opetsebi delujem kao uplaeno dete koje radi zabranjenu stvar.Razmislivi ta da lupim, ako bane komandir i zatekne me u tompoloaju, koji se moe tumaiti i kao pokuaj samoubistva, nosim sasobom i jueranju BORBU, sa namerom da planinarenje objasnim kaoelju da napravim neku vrstu molerskog lustera, da uspavanom Zefu neide svetlo u oi. Inae bih, moda, bio optuen da vrim sopstvenjiubistvo. Otkrivam da iz tog poloaja mogu da se ubijem na tri naina.Prva mogunost je sa stoia skoiti jo pola metra uvis, tu se zadrati,lebdei, onoliko vremena koliko je natproseno spretnom prosenomintelektualcu potrebno da od sijalinog gajtana napravi omu. Istu,zatim, jo uvek odluno prkosei gravitaciji, navui oko vrata i ondaodahnuti, to jest prepustiti se zemljinoj privlanosti. Nain jedosta opasan iz vie razloga. Moe se dogoditi da zadobijeteopekotine od sijalice, a mogue je i razvlaenje gajtana od vaeteine, jer je moda samo plitko i lukavo ukopan u, sad otkrivam izato, vlani beton. Drugi nain je isto tako opasan, kao, uostalom, iveina pokuaja samoubistva, a zahteva i jednu vrstu tvrdoglaveupornosti. Primaknete se sijalici, odvrnete je i ugurate dva prstau sijalino grlo. Ovaj pokuaj zahteva tanke, umetnike klavirskeprste i istrajnost dok te drma struja. Postupak e biti mnogoefikasniji ukoliko tim istim gajtanom uspete da fiksirate ta dvaprsta pri izvoru struje, kako vas prvo pec-pec ne bi obeshrabrilo.Ne preporuujem ni ovaj stil, jer zahteva vie operacija, a moda umeuvremenu opet nestane struje, pa bi, priznaete, delovali prilinoglupo kad bi vas tako, u polumraku, nali da visite okaeni jednomrukom za crknuti gajtan. Trea mogunost koja vam stoji naraspolaganju, kad ste ve na stoiu, je najjednostavnija, ali ima dvemane: bolna je i trai vei broj ponavljanja. Evo u emu se sastoji:iz ve opisanog poloaja izvesti prelom, pa lastu na glavu. S obziromna to da je stoi visine 90 cm, dakle, po JUS-u, potrebna je zavidnavetina da bi se s te distance glavom susreli sa betonom. Ali, ivotnije bajka, to bi rekao jedan moj prijatelj. Moda bih mogao daotvorim savetovalite za samoubice. Mislim, ne ono da ihrazuveravam, ve da, kroz konstruktivan dijalog, zajedniki pronaemonajadekvatniji nain za njegov sluaj. On dodje sa idejom AneKarenjine, ja ga ubedim da je Jesenjinova metoda, ipak, mnogopouzdanija. Napolju je u etnji u ovom trenutku enska kriminalnamomad. Odustajem od nadgledanja, ne verujui da su Milom priutili tozadovoljstvo. Posmatram Zefa dok spava. Pokrio se jednom duplomstranicom POLITIKE da sakrije kapke od sijalice. Ne hre, ali bunomenja vazduh. Udie kroz nos, isprekidano, pri emu se donji deolista, sa Vodiem kroz Beograd, drhtuljei pribliava njegovom nosu, akad izdie, onda to radi ustima, odbijajui od sebe Vane telefone. Ujednom trenutku ga je podatak, da u Beogradu veeras nema predstava,toliko zagolicao po nosu, da je kinuo tako snano da je odletelacela stranica sve sa ituljama na drugoj polovini. To kijanje seubrzo pretvorilo u kaljanje, kaljucanje, u itav onaj ritual, kojibezuspeno traje ve decenijama, a koji ni ovog puta nije imao boljiishod. Sad e me sigurno pitati: arko, jesi lji umoran?, pa onda: Ada igramo a? To h ne izgovara, pa i ja njemu dajem: a , e , u. 46.Zef nije ravnopravan protivnik, ali ja sam ahovski zavisnik. Uloguu esto odbiti, dve stisnute pesnice koje kriju raznobojne peaketeko. Kod Zefa mi se posebno svia to najvie vremena utroirazmiljajui koji potez prvi da odigra sa svojim belim figurama.Uredno sloene figure, stoje ponekad i po pet minuta, a on, kao dareava uasno sloen problem, razmilja, povremeno ubacujui po jednoaha, tako daklje, aha, vii, vii, ta to? Zovu me kod Upravnika.Bratski, (tako me uvek oslovljava) eli neko da te uje, prua mislualicu jednog od tri telefona koja su me uvek intrigirala, emu lislue? Sine? E, majko Miko mi kae da si dobro, da ne treba dabrinemo, da on vodi rauna o tebi, a evo, i sad je rekao da e tedovest kod njega da se uvjerimo. Sve je dobro i bie dobro,odgovaram. Evo, da se ne troi Miko, dau ti brzo tatu. Moj otac biuvek, pre i posle razgovora telefonom, kratko dunuo u slualicu damalo osvei vezu, da skine prainu sa loe komunikacije. Evo i sad,dunu opet. Govori slabije nego inae: aro, sine, ja sam , opet ujemda otac popravlja vezu. ujem te, tata! E, ja sam. Vidi, ti si kazaoDragu, ujaku ja jesam pomislio u jednom trenutku da bi bilo boljeda je jedan od vas poginuo te noi, ali ja, aro, to nikad ne bihnikom rekao, (ujem majku koja neto intervenie) pusti me ti sad, jasam to pomislio ja nijesam sve znao ta je bilo te noi, oprosti mi,molim te i molim te da i Milom to prenese, ja nijesam znao da je totako(plae, a onda se pribere, pa ponovo dunu u slualicu) aro, mismo spremni za vas i ponosan , majka uzima slualicu: aro, ne brinise ti za nas, molim te uvaj zdravlje i zahvali se Miku Evo, Rose tise zahvaljuje. to nisi jo priao? Ma, dobro je i ovoliko. Sedi, hoeneto da popije? Ima li jo one rakije s Ljubotinja? Ustaje, otvaraiza njegovih lea plakar koji krije odlinu kolekciju alkohola. Onsam nikad nije mnogo pio, ali mu je uroeni lif nalagao igostoljubivost, gde god bi se nalazili. Donosi dve ae, sipa.Nazdravljamo. On srknu, ja samo pomirisah. Ajde, Bratski, bie todobro, kurai me. Znam. Nemoj da se ljuti, ja bih iao sad. Hvala ti.uvaj se i ja sam tu. Znam, hvala ti. Dugo odlazim kroz lavirinteCentralnog zatvora do svoje sobe. Sprovodi me komandir kog znamodnekud. Oeve me rei i suze i dalje prate. Sad znam da oboje krijusvoje oi jedno od drugog. On pesimista, svata preiveo, onaoptimista, videla jo gore stvari. Jaa od njega. Ona e plakati imimo sebe. 47. Priam o suzama mojih roditelja. A kakve li su suzeroditelja onih koje sam ubio? Dvadeset i osmi dan Probudio me jenevoljni krik komandira: etnja! Na krugu saznajem da sam dobioGrand Prix u Niu ele kulu. Najvea glumaka nagrada u Jugoslaviji,kau glumci, jer je daju - glumci. Vodili su me u grad na pregledoiju. Ljudi u onoj klinici su se doaptavali. Jedna starija ena uekaonici je drala u krilu dete od tri-etiri godine sa flasterompreko jednog oka. E, sine moj!, pokazala mi je stisnute paleve.Bilo je puno dece na ulicama. Delovala su mi sreno. Gde li su mojasada? Deluju li i ona nekome sreno? Shvatam da sam uglavnom bivaoodsutan kad su mi dodeljivali neke nagrade. Ili nisam mogao da seradujem. Slast uspeha po dobijanju Zlatne Arene u Puli za Oficira sruom , uspela je da pomuti jedna novinarka nekim izmiljenimintervjuom. Tada sam, inae, snimao mini-seriju Mamma Lucia, uPanevu i Koutnjaku. Bila je

zarko lausevic godina prodje dan nikad pdf download

Download: https://urlcod.com/2vEA01

2ff7e9595c